Kurs o korištenju rezervnog padobrana - Kopaonik   

        Prošlo je tek nekoliko dana od povratka kući, a mene je već nostalgija žestoko drmnula. Nije za čuđenje, ako znate da se neke stvari koje su Vam mnogo značile, moguće, neće ponavljati.
        Sigurno je da je ovo bilo poslednje 29. novembarsko plandovanje, a u pitanju je i ponovni odlazak u "Rtanj"...Svi koji su osetili izuzetno pozitivan "wibe" tog mesta, znaju koliki je to gubitak. Nada umire poslednja...

   Da se vratim onome što je bilo glavni povod za okupljanje letača ( i stotinjak ljudi sa strane - šta ćete, dobar glas...) - kursu o rezervi.

   Voja Ivanović, instruktor Škole Paraglajdinga "AK JAT" i naš klub, doveli su slovenački Sky PG team i suvlasnika firme- Tomaša Lednika, da sa nama podele svoje veliko i praktično i teorijsko znanje o upotrebi rezerve. I to se pokazalo kao odličan potez u svakom pogledu.  Miran, Murki, Tomaš...svi su bili izuzetno predusretljivi za sva pitanja i probleme, strpljivo su objašnjavali sve detalje oko pakovanja i upotrebe...i pokazali se kao sjajni drugari i "party animals":-).

     Najzanimljiviji detalj bilo je Murkijevo izbacivanje rezerve na manje od 50 m iznad sletnog mesta. Krilo je bilo u režimu normalnog leta, Murki je povukao ručicu, rezerva se otvorila za manje od dve sekunde, zatim je stolirao kupolu i usledio je (ne preterano spor:-) pad. I ova demonstracija i pakovanja rezervi, snimani su i uveče su se pregledali snimci uz objašnjenja i razgovor.

   Ono što bih izdvojio kao nešto važno, što je nepobitno utvrđeno ovim kursem, jeste da rezerva spašava život i dobrano ispod 100 m visine. Naravno, najatraktivniji potez imao je PWC pilot, T. Lednik, koji je, standardno neverovatnu, spiralu smrti obogatio time što je poslednji krug, kada stabilizator dodiruje tlo, izveo između stoga sena i drveta, koji su između sebe imali taman prostora da se on provuče.

      Takođe, videli smo i gadno podvijanje (pri wingoveru) i lepo vađenje, by Smorci, pokušaj sinhronizovanih wingovera, by Smorci and me, divili se finesi Peđinog Argona, pa opet Smorci i dobri pokušaji spirale "zum tot" (do smrti:-)...

     Sada već standardna ekipa iz Makedonije- Kiro, Zlatko, Aca, Mende... takođe nije propustila priliku da dođe- i provoza svoje glidere okićene Aleksandrovim zvezdama u crveno-žutoj varijanti, makedonske zastave okačene na sistem veza...sve na užas dvojice prisutnih grčkih pilota:-). Bili su i jako predusretljivi što se tandem letova tiče, pa su mnogi dobili priliku da se provozaju...

   No, jedno mesto je tih dana topilo sve razlike i zbližavalo ljude - Vapaj bar. Pričao sam s ljudima koji u Rtanj dolaze mnogo duže od mene, i svi se slažemo da ovako dobre žurke ne pamtimo. Bilo je sličnih događaja, ali nikad s više aktivnih učesnika, pozitvnijeg raspoloženja, manje agresije... Od 1 do 5 ujutro ljudi su se slivali u masu do pasa obnaženih, mokrih tela, koja igraju po stolovima, stepenicama, klupama...gotovo u transu...Posebna počast ide dvojici koja su se ponašala i ludovala kako i ostali, a jedini bili čiste svesti- Tomaš i Smorci. Premda, to je, pomalo, i zabrinjavajuće:-)

   Ukratko, šutnite se u dupe što niste bili na Kopu od 29.11. do 3.12.2000. Svakako bi naučili nešto o životu- da li kako da spasite isti upotrebom rezerve, ili da obogatite isti druženjem sa sjajnim ljudima- podjednako je važno. :-)

  Dino Pašalić