Subota, 2. novembar 2002   Ispovest padobranca Dragana Ćurćića koji je preživeo pad sa hiljadu metara visine Sudbina je padobranska majka Otkazao najpre glavni, a potom i pomoćni padobran. Pao na krov aerodromske sekcije              Svaki padobranac u 63. padobranskoj brigadi VJ ima svoju priču o trenucima kada je u karijeri gledao smrti u oči. Taj osećaj imao je i Dragan Ćurčić, pripadnik ove elitne jedinice, kada je zbog zamršenih konopaca glavnog i rezervnog padobrana u utorak, 29. oktobra, ponirao kroz vazduh sa oko 1.000 metara.             Sve se završilo bez ogrebotine. Uleteo je kroz krov građevinske aerodromske sekcije, polomio crep i grede, otresao prašinu sa sebe, kao da baš ništa vanredno nije dogodilo. Drugari su ga jedva nagovorili da se, ipak, javi lekaru zbog eventualnih povreda. U sredu je ponovo " dodirivao oblake"... - Bio je to moj 2.873. skok iz aviona. Danas skačem treći put, jer sam brojač vratio na nulu. Nakon "ponovnog rođenja", život u padobranstvu brojim ispočetka - počinje priču Ćure, kako ga zovu prijatelji iz jedinice.             Upozorava nas da od njegove drame u vazduhu ne "pravimo patetičnu priču, jer je, čak, i skok bez padobrana, deo posla kojim je odlučio da se bavi". - Skakao sam sa padobranom marke "BT-Pro" koji je trebalo da otvorim nakon pet sekundi slobodnog pada. Glavni je otkazao. Povukao sam rezervni. Tada su umesto jedne, počele da se vazduhom pune dve kupole padobrana.             Konopci glavnog padobrana zamrsili su se sa rezervnim, tako da je jedan drugog "ugasio". Počela je borba za život. Svom snagom sam pokušao da kontrolišem konopce i platno. Nisam uspeo. Zgrčio sam se, nadajući se da ću da padnem u neko drveće. Onda mi đavo nije dao mira i ponovo pokušavam da se spasem.             Sve počinjem iz početka. Kroz vazduh letim strahovito brzo i prisebno reagujem. U tim trenucima su neki moji "saborci" izgubili su svest, ali ja nisam. Potezanjem konopca ponovo pokušavam da uobličim platno koje je iznad mene kako bi amortizovao pad. Slutio sam da neće izaći na dobro - objašnjava Ćure trenutke koje je doživeo. Onda je pokušao da odbaci glavni padobran, ali kako kaže, zla sudbina je "umešala svoje prste". - Za takve nepredvidljive slučajeve padobranci u šali optužuju nekakve "gremlinčiće" koji se uvuku u konopce. U tom trenutku su se padobrani "zaključali" i počeo sam da verujem u svoju smrt.             Pokušao sam da zadržim glavnu kupolu da ne poleti naviše i odnese moju poslednju nadu za spas. Već sam ušao u crvenu zonu. Jedini način da to izvedem bio je da se ceo provučem kroz konopce glavnog padobrana.             Ta borba je trajala nekoliko sekundi, a za mene celu večnost. Naravno, nisam uspeo, jer je za to potrebna neverovatna snaga koju ni jedan živi stvor nema - kaže Ćurčić.             Dodaje da je padao na razne načine. Ponirao, leteo u obliku elipse, kovitlao se, a sve zavisno od nepravilnog oblika platna koje je potiskivalo vazduh pri padu. - Nekako sam "pretekao", pomislih posle snažnog praska koji se čuo prilikom prizemljenja. Pao sam na leđa na jednu polovinu krova. Kada sam video drugove kako trče prema zgradi u koju sam tresnuo, palo mi je na pamet da se dešavaju i čuda i da sam deo jednog od njih - ističe Ćure, koji je prema procenama poznavaoca prilika "leteo" 20 metara u sekundi.             U takvim slučajevima čovek ne ostaje živ, kažu iskusni padobranci i dodaju da su ga na nekoliko desetina metara od zemlje "već prežalili".             Dragan-Ćure je prošlogodišnji vicešampion u padobranstvu i dobitnik ordena za hrabrost. Iza tih značajnih titula "krije" se skroman momak od četrdeset leta koji je život poklonio padobranstvu. Nije odustajao od skokova ni posle jednog lomljenja kičme.             Mnogi Ćuretovi prijatelji ne mogu čudom da se načude kako je ostao živ. Gledaju u nebo, a neki veruju da je pomogla zaštitnica niških padobranaca Presveta Bogorodica koju su niški gospodari nebeskih visina proslavili i 14. oktobra ove godine kao svoju slavu. Marko Smiljković Copyright © 1999-2002 „Glas javnosti” d.d. Vlajkovićeva br. 8, 11000 Beograd, Jugoslavija Zahvaljujemo se redakciji "Glasa Javnosti" na ustupljenom materijalu Eto, to se desilo. Ali zašto? ( Dragan Ćurčić)