UDESI  U  2001. 

Parachutist , april 2002
prevod: Mila Nikolić

Trideset i pet smrtnih slučajeva padobranaca u USA u 2001.god. predstavlja povećanje  u odnosu na 32 slučaja u 2000. i 25 slučajeva u 1999. Naravno, to je znatno manje od 46 padobranaca koliko je poginulo u 1998. U poslednjih 10  godina (’92-’01) prosečno je  ginulo 33 padobranca godišnje, dok je period od ’82-’91 sa prosekom od 29 pogibija,  najbezbedniji desetogodišnji period u američkoj istoriji padobranstva. S obzirom da se članstvo u USPA* više nego udvostručilo za poslednjih 20 godina, postavlja se pitanje zašto se i broj pogibija nije udvostručio. Ispostavlja se da procedure i oprema čine sport bezbednijim. U stvari, rekord u bezbednosti bio bi izjednačen, da brze, radikalnije kupole nisu postale tako popularne pre oko 9 godina.

Godišnji izveštaj o udesima je prilika da se razmotre nesrećni slučajevi u kontekstu cele godine. Radeći tako, podsećamo se dugovečnih opasnih područja u sportu i uočavamo  pojavu trendova. Tragediju nepotrebne smrti nadmašuje tragedija ne-izvlačenja pouke iz nje.

Grupisanje fatalnih incidenata u kategorije čini područja opasna u padobranstvu očiglednijim. Na primer, mi možemo gledati na pogibiju iskusnog padobranca zbog problema na prizemljenju, kao na neobjašnjivu tragediju. Međutim, kada vidimo da su 12 od 35 (više od jedne trećine) padobranaca  poginuli dok su prizemljivali svoje padobrane, onda  to više ne možemo posmatrati kao  izolovani incident. Štaviše, kad upoređujemo ove kategorije sa onima iz prethodnih godina, postaje jasno da smo identifikovali široko rasprostranjena problematična područja koja padobranci moraju da nauče da izbegavaju.

Posmatraćemo grupe ljudi koji su poginuli pre svega zato što nisu počeli da otvaraju na vreme,  one koji nisu ispravno reagovali na otkaz padobrana, one koji su imali probleme sa svojim rezervama, padobrance koji su imali sudar za vreme skoka, one koji su imali ispravne padobrane ali se nisu  bezbedno prizemljili i konačno, tu je i kategorija rezervisana za incidente koji ne spadaju ni u jednu drugu kategoriju. Posle imena kategorije, u zagradi je dat broj poginulih kao i procenat od ukupnog broja.

NE POVLAČENJE  -  NISKO POVLAČENJE
( 5 – 14% )

Nema ničeg osnovnijeg u padobranstvu od usporavanja pada otvorenom kupolom. Zato je uvek zbunjujuce kada padobranac ne uspe da otvori padobran ili sa otvaranjem počne prekasno. Dok ponekad nema očiglednog odgovora, slučajevi iz 2001. bacaju nešto svetla na ovaj problem.

•    Jedna situacija javlja se svake godine otkad postoji padobranstvo. Padobranac ima problem da nađe svoj uređaj za otvaranje ( ručicu ili hand-deployed pilot padobranče ) i nastavlja sa pokušajima da ga locira sve dok ne bude kasno da otvori rezervu. Jedna varijanta javlja se kad padobranac ima probleme sa održavanjem stabilnog položaja dok poseže za ručicom, pa nastavlja da radi na stabilnosti umesto da otvori. U tri od pet slučajeva  u ovoj kategoriji  ovaj problem je bio očigledan, a sve su to bilo neiskusni padobranci (između 9 i 26 skokova). Jedan je za zadatak imao zadršku od 10 sekundi, dok su druga dvojica radili dvojke. Dvojica su imala AAD*. Moguće je da jedan automat nije bio dobro podešen, dok je drugi očigledno otvorio rezervni kontejner, ali rezerva se nije otvorila. Do ovoga je možda došlo zato što pilot padobranče nije uspelo da raskrči zasenčenje ili zato što se automat nije aktivirao na odgovarajućoj visini. Poslednji padobranac sa ovim problemom nije imao automat i nije počeo da otvara glavni sve do 150 fita – previše kasno za otvaranje.
•   Dva iskusna padobranca takođe su poginula u ovoj kategoriji. Jedan, sa oko 900 skokova, nije učinio pokušaj da otvori, posle dvojke. Njegov automat očigledno je funkcionisao korektno, ali njegova rezerva nije počela da se otvara do oko 400 fita i nije se potpuno napunila do udara. Jedini razuman zaključak koji se može izvući iz veoma oskudnog izveštaja o ovom udesu, je da je padobranac bio bez svesti a  da je pilot padobranče ostalo u  zasenčenju  iza njegovog tela. Drugi iskusan padobranac (62 skoka) takođe je poginuo na teško razumljiv način. On je, kako se čini, imao perfektni glavni padobran, ali ga je odbacio između 500 i 700 fita. Jasno je da je on potpuno izvukao odbacivaljku iz njenog ležišta.  Nije imao RSL* i nije povukao ručicu rezervnog padobrana – iako položaj njegovog tela pokazuje da je počeo da je povlači kad se prizemljio. Pošto odbacivanje oslobodi tenziju u vezu, on se neznatno podigne što pronalaženje ručice čini težim ili zbunjujućim.

PREVENCIJA 

•   Padobranci moraju da shvate da je AAD samo pomoćni uređaj. Padobranac je odgovoran za svoj skok.
• · Na početnim kursevima instruktori obično naglašavaju prioritet otvaranja padobrana – glavnog ili rezervnog. Kod prelaska na skokove na slobodno, posle početnih skokova na gurtnu, IAD* ili skokova u tandemu,  instruktori moraju da u svest učenika, kroz intenzivnu praktičnu obuku na zemlji, usade prioritet povlačenja na vreme.
•   Prinudni postupci predviđaju dva kratka pokušaja otvaranja glavnog , a onda otvaranje rezervnog padobrana. Ovakva procedura proizašla je iz činjenice da prolaskom ispod 2000 fita, posle dugog slobodnog pada, padobranac ima 7 sekundi da otvori padobran.
•   Ponavljanje, ponovno isticanje prioriteta otvaranja i vežbanje prinudnih procedura na zemlji, postupci su na kojima mora da insistira instruktor pre svakog skoka.
•   Svi padobranci moraju da usvoje proceduru koja čvrsto postavlja visinu ispod koje nikad ne treba odbacivati nego jednostavno otvoriti rezervu. Skydiver’s Information Manuel preporučuje 1,000 fita.
•   Za vreme i posle skokova pod nadzorom, padobranac mora da nastavi sa samostalnim ponavljanjem prinudnih postupaka uz pomoć simulacije i vizuelizacije.
•   U slučaju sporog  otvaranja ili izostanka otvaranja, padobranac treba da pogleda preko ramena izlazak pilot padobrančeta. Ova aktivnost može biti dovoljna da poremeti zasenčenje i omogući pilot padobrančetu koje se lansira pomoću opruge, da izađe iz njega.

U proteklim godinama mnoge pogibije u padobranstvu desile su se zato sto padobranci nisu počeli  otvaranje na vreme. Pre ranih devedesetih, slučajevi u kategorijama “ Ne-povlačenje  - nisko povlačenje” i “Otkazi” zajedno su predstavljali 50%  ukupnog broja. Široka prihvaćenost AAD, uprkos njihovim ograničenjima, dovela je do značajnog smanjenja nesreća u ovoj kategoriji.

O T K A Z I
( 7 – 20% )

Otkazi glavnog padobrana dešavaju se u proseku jedan na svakih 300 do 1000 skokova, u zavisnosti od opreme koja se koristi. To je statistika. Sa praktične strane, padobranac treba da je spreman za otkaz na svakom skoku, i instruktori moraju da budu sigurni da njihovi učenici mogu da ispravno reaguju na otkaz već od prvog skoka. Kada padobranac komplikuje skok nošenjem dodatne opreme ili planira neuobičajene aktivnosti, on mora da prilagodi prinudne procedure i visinu otvaranja da bi obezbedio veći stepen bezbednosti. Pet padobranaca u ovoj kategoriji  imali su obučenu ili su nosili opremu koja je izazvala ili iskomplikovala otkaz.

Iako postoji poklapanje sa nekim drugim kategorijama, skok spada u ovu kategoriju ako je otkaz glavni uzrok  pogibije. U 2001. sedam padobranaca nije uspelo da pravilno reaguje na otkaz.

• ·  Dva padobranca  prekoračila su vreme i visinu. Jedan je skakao svoj prvi skysurfing skok i očigledno je otvorio niže nego što se preporučuje. Imao je otkaz glavnog sa velikom brzinom. Oslobodio je bord (dasku), odbacio glavni i otvorio rezervu. S obzirom na dodatnu kompleksnost odbacivanja borda i veliku brzinu propadanja ispod praktično neotvorene glavne kupole, njegova rezerva nije se potpuno napunila pre nego što se prizemljio. Pošto je otvorio prilično ispod 2000 fita, drugi padobranac je imao glavnu kupolu u spirali. Odbacio je između 300 i 400 fita i otvorio rezervu koja se nije potpuno napunila pre nego što je udario. U oba slučaja padobranci nisu nosili RSL, koji bi ubrzao otvaranje rezerve.
• · Padobranac je nosio tubu ( rekvizit koji podseća na  kobasicu, dužine 3 – 5 metara ) za skok sa slobodnim padom. Držao je tubu levom rukom kad je otvorio glavni padobran, koji se upetljao sa tubom i pošao u spiralu. Pokušavao je da koriguje ovaj problem sve do ispod 500 fita. Otvorio je rezervu na oko 300 fita bez odbacivanja glavnog  i oslobađanja tube. ( Odbacivanje bi na ovoj visini bilo neprikladno. ) Dve kupole su formirale downplane. Nije preživeo prizemljenje.
• ·  Padobranac, relativno neiskusan ( oko 300 skokova ) za tu vrstu skoka, skočio je sa pozajmljenim  odelom sa krilima  čoveka-ptice ( kombinezon “slepi miš” , koji ima ugrađene klizajuće površine ) i takođe pozajmljenom kupolom. Najverovatnije je imao poziciju sa glavom dole, nestabilno otvaranje pa  mu se kupola upetljala sa nogama. Verovatno nije mogao da zaustavi spin u koji je zbog toga ušao, niti da odbaci glavni, jer mu je krilo “slepi miš” kombinezona onemogućilo pristup do odbacivaljke. Iako je otvorio na visini većoj nego normalno i imao AAD, nije imao kukasti nož.
• · Dvojici video snimatelja, u odvojenim incidentima, delovi glavnih padobrana umrsili su se sa kacigama na kojima su bile kamere, sto je izazvalo otkaze glavnih padobrana koje nisu mogli da odbace. U oba slučaja otvorili su rezerve što nije pomoglo da se glavni padobrani razmrse.
• ·        Učenik na skoku na gurtnu imao je znatano uvrnutu kupolu. Išao je tako  u spirali do negde između 300 i 400 fita, a onda odbacio. Rezerva mu se nije potpuno otvorila do udara.

PREVENCIJA

• · Primena dobro osmišljenih prinudnih procedura , pogodnih za ove komplikovane skokove, može biti od pomoći.
• · Prigodna oprema takođe može pomoći ovim padobrancima. RSL, diteri i kukasti noževi za  pokušaj zadnjeg  napora da se raščisti upetljavalje, može da znači razliku između života i smrti. Konačno, što se tiče snimatelja, brzo oslobađajuće video-kacige, bez prepreka koje bi mogle da se zakače za delove kupole u otvaranju, mogu da se pokažu kao dobro rešenje kad stvari ne idu kako je planirano.
• · Oslobađanje makar tačke  prikačinjanja slobodnih krajeva  (tj.odbacivanje ) kod “potkovice”ń, povećava šanse za čisto otvaranje rezerve.
• · Odlaganje skokova sa novom opremom  kao sto su  “slepi miš” kombinezoni, bord i tuba, dok ne steknete više iskustva, može vam obezbediti veću veštinu i iskustvo  za snalaženje sa većim izazovima ovih skokova.
• · Planiranje i izvođenje otvaranja na visini većoj nego što je normalno, daje vam više vremena za reakciju u situacijama velike brzine.
• · Skydiver’s Information Manuel preporučuje  izvođenje odbacivanja na 1600 do 2000 fita, u zavisnosti od iskustvevog nivoa, ali, savetuje da se ne odbacuje ispod 1000 fita. Povremeno, dezorjentisani početnici pa čak i iskusni padobranci odbaciće glavne padobrane na visini koja ne daje vremena za otvaranje rezerve. Padobranci moraju da učvrste ove odlučujuće visine na svim nivoima iskustva.

Rezervni padobran je poslednja šansa. Proizvođači ih prave da budu veoma bezbedni, ali, oni nisu savršeni. Šanse za uspešno otvaranje uveliko rastu kada padobranac sve uradi kako treba. No, ne dešava se uvek tako. Ponekad padobranac napravi grešku, zakaže oprema ili je otvaranje rezerve pod lošim uslovima jedina šansa koja je preostala. Bez obzira na sve, u mnogim slučajevima rezervni padobran ipak spasava zivot. Sledeće situacije obuhvataju pokušaje otvaranja rezervnih padobrana na visinama dovoljnim da se oni potpuno napune, ali , to se nije desilo.

• · Četiri padobranca otvorila su svoje rezerve u veoma nestabilnim položajima  ( na primer u tumbanju ili u rotiranju ). U svakom od ovih slučajeva, rezerva u otvaranju zapetljala  se sa nekim delom tela ili opreme padobranca. kamere. Traka pilot-padobrančeta zakačila se za tražilo. Kod jednog učenika automat je otvorio rezervu dok je on još bio u nestabilnom položaju. Dvojica su imali teška otvaranja i spinove glavnih kupola. Rezerve su se otvorile odmah po odbacivanju dok su još bili nestabilni. U jednom slučaju sa starijom opremom, okrugla rezerva je imala uvrnute konopce što je sprečilo njeno punjenje. U drugom, RSL je otvorio pilot-padobranče koje je otišlo ispod desne ruke padobranca, dok su se konopci upetljali sa drugim delovima njegovog tela.
• ·  Jedna padobranka imala je otkaz pri velikoj brzini – ili pak veoma sporo punjenje posle niskog povlačenja, tako da je ona išla dovoljno brzo na dovoljno maloj visini da joj automat (AAD) otvori kontejner rezerve. Dve kupole su se upetljale. Ona je odbacila glavnu, ali, bilo je suviše nisko.
• ·  Tokom slobodnog pada, veza pilot-padobrančeta glavnog padobrana i kontejnera izašla  je iz kontejnera  koji se verovatno otvorio na normalnoj visini za otvaranje. Ako je bilo tako, onda se napravila “potkovica” sa glavnim padobranom zakačenim za padobranca slobodnim krajevima i hand-deployed pilot-padobrančetom  jos uvek u njegovom džepu  u dnu kontejnera. Rasčišćavanje “potkovice” bacanjem pilot-padobrančeta davalo je najveće šanse za preživljavaje, ali verovatno bi bilo teško pronaći ručku padobrančeta budući da ranac nije više imao  formu jer je bio otvoren.  Padobranac je otvorio svoju rezervu i odbacio, verovatno tim redom. Njegova umršena rezerva delimično se napunila , ali nedovoljno da ga uspori do preživljavajuće brzine. 

• ·  Učenik koji je poginuo bio je na nivou 7 AFF programa. Na tom nivou instruktor namerno ostavlja učenicima prostor za učenje, tako da on nije toliko blizu učeniku kao na većini drugih nivoa. Pre svakog skoka instruktor mora da  učeniku da pregled prinudnih postupkaka. Na skokovima gde je nestabilnost verovatna, instruktor mora sa učenikom dodatno da naglašava i uvežbava prinudne postupke u slobodnom padu  i posebno gubitak stabilnosti i prioritet otvaranja. Ljudi imaju tendenciju da zadrže u sećanju znanja i veštine koje su neposredno pre toga usvojili i vežbali.
• ·  Proverite kod svog  rigera da li je opruga na vašem pilot-padobrančetu  jaka  dovoljno da obezbedi dobro lansiranje za slučaj da morate da otvarate rezervu.
• · Video snimatelji i drugi padobranci moraju da na svojoj opremi izbegavaju sve što može da se zakači .
• ·  AAD je dokazani spasilac života, ali, tampon zona između nameravane visine otvaranja i visine aktiviranja automata je nužnost. Ako  otvorite na 2000 fita i imate otkaz sa velikom brzinom kao što je “bag lock” ( zaključani kontejner ), imate nekoliko sekundi da prepoznate otkaz, odbacite glavni i otvorite rezervu, da bi izbegli aktiviranje AAD. Padobranci treba da prilagode visinu otvaranja  u skladu sa svojim AAD.
• · U poslednjem od ovih incidenata, RSL je otvorio rezervu. Ako je glavna kupola napolju i prikačena je za padobranca samo na slobodnim krajevima , prilikom odbacivanju, bez obzira da li je padobranac u spinu ili na fit do zemlje, relativni vetar koji zahvata pilot-padobranče dolazi od stopala padobranca.  Nezavisno od toga da li je ova teorija istinita u svim slučajevima, jasno je da je više padobranaca poginulo pošto su  odbacili  glavni  bez RSL  i  pokušali da povrate stabilnost pre otvaranja rezerve, nego što su poginuli zbog RSL. Čak i ove godine, tri od padobranaca koji su poginuli, verovatno bi bili živi da su imali brže otvaranje rezerve, što obezbeđuje RSL.

U poslednjih deset godina, prosečno po nešto više od 4 padobranca godišnje gine u sudarima u slobodnom padu ili u sudarima kupolama. Sudari u slobodnom padu često su rezultat neobraćanja pažnje prostoru iznad, ispod i ispred  padobranca. Takođe, slabo planiranje i izvođenje skoka povećava mogućnost ovakvih nesreća. Sudari kupolama mogu se desiti  zbog problema na otvaranju, neobraćanja pažnje na saobraćaj za vreme leta  ili prizemljenja kupole, ili nepostojanja  ustanovljenih i čvrstih obrazaca prizemljenja. Kod sudara kupolama prisutna su dva faktora : horizontalna brzina današnjih  kupola i oštri zaokreti na maloj visini na finalnom prilazu prizemljenju.

• ·  Neobičan sudar u slobodnom padu desio se 2001. Skakala se formacija iz dva aviona . Padobranac koji je skočio sedmi sudario se sa drugim avionom. Planirano je  da ovaj avion bude vodeći, ali ga je drugi prestigao tokom skakanja. Nekoliko civilnih, komercijalnih pilota treniralo je letenje u formaciji, što postaje dodatno komplikovano kad avioni imaju različite letne karakteristike (u ovom slucaju  King Air i Twin Otter).
• · Dva padobranca sa približno 200 i 500 skokova, bili su između 50 i 100 fita iznad zemlje. Pripremali su se za prizemljenje kad je jedan od njih napravio
•   S-zaokret, ne bi li zauzeo bolju poziciju u odnosu na zonu prizemljenja. Kupole su se nakratko sudarile i ni jedna nije uspela da povrati normalan let na preostaloj  visini.

• · Svaki padobranac mora da izgradi dobru situacionu svesnost. Gde je drugi avion iz formacije?  Gde je avion u odnosu na mesto na kom se nalazimo? Gde su drugi padobranci koji su iskočili pre ili iz drugog aviona? Šta se nalazi ispod nas na odvoju i gde smo mi iznad zemlje u slobodnom padu? Gde su drugi padobranci u slobodnom padu, za vreme razlaza i otvaranja, i ispod kupola? Stalno odgovaranje na ova pitanja  vodi padobrance do uspeha i preživljavanja .
• ·  Za vreme iskakanja iz formacije aviona, padobranci moraju da održavaju svest o lokaciji i mogućim promenama lokacije drugog aviona. Oni ne mogu da urade svoj deo posla ako nisu svesni lokacije svog puta. Ali, što je najvažnije, oni moraju da znaju gde je drugi avion zbog sopstvene bezbednosti. Ako nije moguće videti avion iz kabine, padobranci na vratima mogu da ukažu na problem  i promene drugim padobrancima.
• · Fiksacija ciljem, odnosno fokusiranost na cilj i ignorisanje onoga što je oko vas, uobičajeni je problem  U staro vreme  zbog toga su se ponekad događali  nežni dodiri kupola pre prizemljenja. Sa brzinama današnjih kupola nema mnogo prostora za neplanorane kontakte kupola. Ukoliko je cilj pretrpan, nađite drugi.  Izaberite mesto bez gužve,  možda malo dalje od mesta za pakovanje. Šetnja nazad daće vam vreme da se prisetite svoje verzije skoka.

O  S  T  A  L  O
( 2 – 6% )

           Medicinski razlozi bili su uzrok dve pogibije. U oba slučaja padobranci su se prizemljili sa otvorenim kupolama – u jednom slučaju sa glavnom a u drugom sa   rezervom koju je otvorio AAD – ali su vec bili mrtvi zbog srčanih problema.

PREVENCIJA

• ·  Padobranski skok predstavlja stres za naša tela. Anksioznost, ubrzan rad srca i dinamički udar za vreme otvaranja , sve je to prilično veliko opterećenje. Pametno je, putem medicinskih pregleda, upoznati svoje zdravstveno stanje i svoj život uskladiti sa  tim.
• ·  Upotreba AAD u jednom slučaju davalo je makar šansu za preživljavanje padobrancu koji je doživeo srčani udar.

P  R  O  B  L  E  M  I     N  A    P  R  I  Z  E  M  LJ  E  NJ  U
( 12 – 34% )

           Pre 1993. dešavalo bi se da neko pogine prizemljujući svoj padobran u proseku svake druge godine. Obično  padobranac ne bi video žice dalekovoda ili bi upao u jezero. Ali, to se promenilo kada je ranih devedesetih dizajnirana nova kupola. Proizvođači su maksimizirali performanse ovih kupola. Generalno to je dobra stvar, ali što su brži zaokreti,  to se veća horizontalna brzina na prizemljenju pretvara u veću energiju. Čak avion  koji leti vrlo brzo, prizemljuje se što može sporije, da bi mimimizirao energiju za vreme prizemljenja. Mnogo je lakše nositi se sa posledicama sletanja pri 60mph nego pri 210mph. Što veća brzina - to veća energija  i – dramatičniji rezultati. Neki padobranci namerno povećavaju brzinu za prizemljenje. Neplanirani kontakt sa zemljom u tom momentu ne bi bio dobar.

Postoji tendencija da se misli da dobar trening i iskustvo pod kupolom čini padobranca sigurnijim – što ne mora neophodno da bude tačno. Prosečan broj skokova onih koji su poginuli u ovoj kategoriji je 1367. Jedan padobranac je imao više od 4700 skokova. Padobranstvo je došlo od jedne pogibije na prizemljenju svake druge godine  dotle da, što je slučaj zadnjih 9 godina,  nesreće u ovoj kategoriji  predstavljaju trećinu od ukupnog broja. Evo nekih situacija koje su za posledicu imale smrt u poslednjoj fazi skoka.

• · Šest padobranaca jednostavno ili nisu dobro procenili svoje zaokrete ili  nisu uspeli da ih izvedu kako treba. Jedan je napravio finalni zaokret od 45-stepeni, ali  onda je, kad je hteo da napravi fler,  promašio svoje zadnje gurtne. Drugi je napravio finalni zaokret od 90-stepeni previše nisko. Treći nije uspeo da se izvadi iz niskog “carving” zaokreta. Sledeći padobranac izašao je iz canopy formacije downplane na oko 200 fita, obrušio se uz pomoć prednjih gurtni  a onda očigledno promašio komandu za vreme flera. Napravio je fler jednom komandom što ga je okrenulo prema zemlji. Dvojica koji su skakali demo skokove napravili su niske zaokrete između 40 i 60 fita – jedan je skakao na stadion a drugi je nosio zastavu. Dvojica su udarili u zgrade. Učenik na prvom skoku išao je unazad a onda je pošao na prizemljenje u polukočenju. Idući unazad, on je pogledao preko ramena da vidi šta je iza njega. Pritom je nenamerno počeo zaokret u pravcu u kom je gledao i udario u zgradu. Drugi padobranac udario je u zgradu dok se prizemljivao izvan drop zone. Napravio je zaokret da bi prizemljio svoju visoko opterećenu kupolu u tesnom području  iza kuće. Udario je u kuću dok je još uvek bio u zaokretu.
• ·  Tri padobranca poginula su u sudaru sa preprekama na prizemljenjima izvan aerodroma. Jedan je pokušao da se vrati u drop zonu. Napravio je zaokret iznad brda na relativno maloj visini i udario u padinu. Drugi je napravio zaokret od 180 stepeni u nivou žica dalekovoda da bi ih izbegao. Druga dvojica su se prilično udaljila izvodeći canopy skok. Iskusniji padobranac je mogao da stigne do drop zone ali se vratio da bi navodio manje iskusnog. Obojica su upala u skoro zamrznuto jezero. Manje iskusni je imao suvo odelo i preživeo je.
• ·  Padobranka na pond swooping takmičenju, uletela je u turbulenciju blizu zemlje i tresnula u nju ispred samog jezera. Od momenta kad je ušla u turbulenciju, što je izazvalo delimičan kolaps kupole, do trenutka kad je udarila u zemlju, prošla je otprilike jedna sekunda.

PREVENCIJA

• ·  Izaberite pravu opremu. Najnoviji dizajni kupola, sa visokim performansama, sa preopterećenim krilima,  impresivni su , ali oni nisu za svakoga. Čak i neki padobranci za koje su pravljene, ginuli su pod njima. Da li zaista želiš da se odrekneš mogućnosti da porineš kupolu u tesnu zonu prizemljenja, da dobiješ veliku horizontalnu brzinu ili impresivno prizemljenje? Ti si konzument .Budi siguran da si dobio proizvod koji će ti služiti dobro kroz ceo spektar tipova skokova koje skaceš. To što možeš da se nosiš sa kupolom jednom ili 100 puta u dobrim uslovima ne znači ništa ako njene performanse mogu da te dovedu do nepopravljive fatalne greške u lošem danu.
• · Ne ispuštajte komande blizu zemlje. Kad izvodite manevre sa prednjim ili zadnjim gurtnama, držite komande u rukama.
• · Operatori u drop zonama moraju da budu oprezni kad učenicima daju neke verzije kupola od pre desetak godina. Iako danas postoje kupole sa znatno  boljim performansama, mnoge ranije kupole previše su zahtevne za učenike.
• ·  Razumite performanse svoje kupole. Isprobavajte  zaokrete i procedure prizemljenja dok ste još uvek visoko iznad zemlje da bi ste naučili performanse kupole.
• · Ako se desi da je teško da se vratite na aerodrom, nađite alternativu dok ste još dovoljno visoko da možete da manevrišete do tamo. Bolje je pešačiti do drop zone nego voziti se do bolnice. Nemojte da se nađete u situaciji da imate samo jedno mesto za bezbedno prizemljenje.
• · Povrede padobranaca koji su poginuli u ovoj kategoriji bile su katastrofalne, ali bar bi njih dvoje možda preživeli da su nosili zaštitne kacige.
• · Padobranci bi trebali da pažljivo upravljaju svojim brzim kupolama da bi  izbegli prepreke blizu zemlje. Radikalni zaokreti blizu zemlje mogu  biti smrtonosni kao i prizemljenje na dalekovod. Izbegavajte oba. Ako morate da napravite zaokret da bi izbegli objekat na koga idete direktno, trebalo bi da budete u stanju da ga izbegnete kočećim zaokretom od 90-stepeni ili manjim.
• · Ako niste sigurni u svoje sposobnosti ili u svoju kupolu, a s obzirom na vremenske prilike – ostanite na zemlji.

Obučavanje učenika. Dva AFF ucenika poginula su ove godine. Rekord bezbednosti u ovom programu ostaje impresivan : od 1982. ukupno je poginulo 9 AFF učenika. Uporedite to sa 23 tandem učenika i 64 učenika koji su skakali na prinudno, koji su poginuli u istom 19-godišnjem periodu. Međutim, bezbednost ovog programa zasniva se na tri faktora : temeljno obučeni i pripremljeni učenici, asistencija i podrška instruktora za vreme skoka i bezbedna, moderna oprema. Uklonite bilo koji od ovih elemenata i program neće funkcionisati kako treba. Najvažniji od ovih faktora je prvi – temeljno obučeni i pripremljeni učenici ( što bi, naravno, trebalo da važi za bilo koji metod obučavanja ).

AAD. Ovi uređaji postaju  dominantni  u ovom sportu. Padobranac mora da ih ima na umu kad planira visinu otvaranja. Oni takođe mogu da utiču na psihološku stabilnost padobranca.  Moguće je takođe da se neki  instrukrori toliko oslanjaju na njih da dozvoljavaju sumnjivim učenicima da skoče samo zato što je AAD tu. Ili neki iskusniji padobranac može dobiti lažan osećaj sigurnosti zato sto ima AAD. No, AAD je samo jedan uređaj za podršku i kao takav deo rezervnog sistema. Sam uređaj može da bude neispravan, podešavanje pogrešno ili neki drugi deo rezervnog sistema može biti van funkcije. Najbolje je ostati lično odgovoran za otvaranje sopstvene rezerve.

Podaci o padobrancima. U proseku, ljudi koji su poginuli prošle godine imali su 39 godina i 843 skoka. Srednji broj skokova bio je 450.  Prosečno vreme provedeno u sportu  je 65 meseci – srednje 48 meseci. Osamdeset posto su muškog pola. Najšešća aktivnost na fatalnim skokovima bio je relativ.

Iskustvo. Nivo iskustva  padobranaca koji ginu svake godine, promenio se.Ranije, učenici su predstavljali oko jedne trećine poginulih u datoj godini. Relativno neiskusni padobranci  ( ispod D-licence )  predstavljali su bar još jednu trećinu. Na iskusne padobrance otpadalo je manje od jedne trećine. Retko se dešavalo da pogine  neko sa više od 1000 skokova . Ali u 2001. iskusni padobranci predstavljaju više od jedne trećine stradalih. Napredovanje u programima obuke  i poboljšanje opreme, kao i supervizija početnika – redukovali su broj udesa. Međutim, nesreće na prizemljenju  glavni su uzrok povećanja broja pogibija iskusnih psadobranaca. U 2001. devet od 12 koji su poginuli na prizemljenju, imali su 200 ili više skokova. Njih pet imali su više od 1000 skokova. (Četvoro drugih sa više od 1000 skokova poginulo je zbog drugih razloga.)

Video. Video-snimatelji su imali tešku 2001.godinu. Četiri padobranca koji su nosili kamere poginuli su. Snimatelji treba da imaju postolja i vizire koji ne mogu da se zakače, kao i mogućnost  odbacivanja kacige. Tri pogibije koje su se desile kao posledica upetljavanja padobrana i video-opreme ilustruju opasnost , dok jedna pogibija na prizemljenju ukazuje na još jedno opasno područje – kaciga može da se poremeti nekim vizuelnim ili drugim jedinicama koje padobranac sa brzom kupolom mora da prizemlji bezbedno.

Neuobičajeni skokovi.  Mnogi ljudi priznaju da canopy formation skokovi, demo skokovi kao i skokovi učenika predstavljaju poseban izazov i hazard. Oni zahtevaju pažljivo planiranje i superviziju, kao i poseban oprez u anticipiranju problema, reakcija i alternativa. Oni takođe zahtevaju i posebnu pažnju za vreme provere opreme. Vremenski uslovi  mogu se pokazati značajnim takođe. Skydiver’s  Information Manuel skicira najbolje vežbe za izvođenje ovih vrsta skokova.

Padobranci bi trebalo da poklone isti nivo pažnje narastajućoj grupi neuobičajenih skokova. Oblačenje kombinezona “slepi miš” komplikuje opremu i procedere, kao i nošenje tube i skakanje sa bordom. Ovi skokovi traže više planiranja, pažnje i supervizije, pridržavanje uputstava proizvođača, iskustva drugih padobranaca i vaš sopstveni oprez. Pogibije na raznim neuobičajenim skokovima zauzimaju 26% od ukupnog broja udesa u 2001.

ZAKLJUČAK

Marfi je živ i zdrav i u 21. veku. “Kada sumnjaš, ne učestvuj”, još uvek je dobra filozofija kada razmatraš skok i kad osećaš da ti Marfi duva u vrat. Ponekad to znači da treba da usporiš  i uvežbavaš oprez koji je i te kako potreban u našem sportu.