Lucky Ćure          Poslednjih dana u dnevnoj štampi izašlo je nekoliko članaka posvećenih incidentu koji se desio na niškom aerodromu 29.oktobra 2002. u kome sam preživeo pad sa 1000 ! metara. Da padobranci ne bi stvarali sliku o događaju čitajući nestručne komentare, želim da svima prenesem svoje iskustvo.          Ja sam Ćurčić Dragan, imam 41 godinu,  2837 skokova, a sa padobranom BT-pro preko 500 skokova .          Toga dana sam sa ovom padobranom iskočio iz aviona AN-2 sa visine od 1000 metara. Posle 5 sekundi povukao sam pull-out pilotshute i pustio ga u visini ramena. Padobrančić je ušao u zasenčenje i pao mi na leđa. Pokušao sam rukom da ga pronađem, ali ga nije bilo, pa sam  onda  hteo da izguram kontejner iz ranca. Ruka mi je kliznula niz bočnu laticu ranca, te sam zbog male visine i dugog procesa otvaranja glavnog padobrana, odustao od daljih pokušaja. Povukao sam ručicu rezervnog padobrana i pogledao gore. Iznad glave je počeo proces otvaranja glavnog padobrana, a odmah kroz njega proleće i rezerva koja se gotovo trenutno puni. Glavni počinje da leprša oko konopaca rezervnog padobrana i ja odlučujem da ga odbacim.Povlačim odbacivaljku, ali padobran ostaje prikačen za sistem veza (!?). Rukama otkačinjem prvo desni  slobodni kraj i puštam ga,a zatim otkačinjem i levi.  Dok ga još držim u rukama, shvatam da je rezerva prošla između prednje i zadnje gurtne levog slobodnog kraja. Svestan da ako ga pustim - ugasiće mi rezervu, a naravno (!) nemam nož, pokušavam da slobodni kraj svučem preko sebe ali, to je bilo nemoguće. Visinu ne kontrolišem, mada mi je jasno da iznad glave imam malu brzu rezervu i da moram da žurim. Glavna kupola mi se otima iz ruku, odlazi naviše, skuplja konopce rezervnog padobrana i polako  gasi kupolu. 120 kvadratnih fita  vrlo se brzo  pretvara u balonče male površine. Bezuspešno pokušavam šireći konopce da bilo šta učinim. Za to vreme glavna kupola vijori ugašena iznad balončeta. Sve rotira, što s vremena na vreme osetim po tome što me ''cimne'' izbacujući me iz ose rotacije.         Gledam u zemlju, ali zbog velike rotacije ne mogu jasno da vidim gde ću da padnem. Shvatam da ginem, podižem pogled i još jednom pokušavam povlačenjem komandi rezervnog padobrana  da bilo šta promenim. Ništa. Tresak. Završavam na kosom krovu građevinske sekcije sa nogama naviše, udobno smešten između dve grede, među gomilom šuta i slomljenih crepova. Ne osećam bolove, ali poučen ranijim iskustvima, zahtevam od ljudi koji ubrzo stižu, da me ne diraju pre nego što sam ne ustanovim kako mi je  i dajem uputstva šta da rade ako se onesvestim pre nego što stigne lekar. Ubrzo sam shvatio  da mi nije ništa i uz pomoć kolega, iskobaljao sam se iz rupe i sišao sa krova. Na pregledu u bolnici lekari potvrđuju da sam potpuno u redu i vraćam se na posao da pijemo pivo.          Eto, to se desilo. Ali zašto? Otkaz glavnog padobrana : mala brzina propadanja, nedovoljno daleko bačeno padobranče?! ispravan postupak – povlačenje rezerve. Istovremeno otvaranje obe kupole. Kako to sprečiti? Kontejner glavnog stoji u rancu, a sa otvaranjem rezerve oslobodiće se i on. Moj predlog : ako skačete ovako malim padobranima i imate ovoliko iskustva, pritisnite rukom iza leđa  kontejner i tako ga zadržite u rancu, a onda povucite ručicu rezerve. Kad se otvore obe kupole, ispravan postupak – odbaciti glavni padobran. Međutim, meni je rezerva prošla kroz slobodni kraj, odbacivanjem dobijamo ono što mi se desilo – glavni padobran gasi rezervu. Moj predlog : ako ikako možete, pre odbacivanja proverite gde je šta prošlo, pa tek onda odbacujte i obavezno imajte nož. (Patrick de Gayardon bi bio živ da je imao nož!) Izvukao sam odbacivaljku ali – glavna kupola ne odlazi. Francuski sistem kačenja triringa  ima okrenute alke prema unutra i u slučaju kad se otvori rezerva, slobodni krajevi pritiskaju alke i otežavaju, tj. u mom slučaju sprečavaju, odbacivanje. Imajte to na umu i pomozite proces odbacivanja odvajanjem slobodnih krajeva glavnog i rezervnog. Šta reći na kraju? Imao sam sreću. Sticaj okolnosti  je bio takav da se putanja mog propadanja poklopila sa kosinom krova. Sreća je i da sam rotirao, da su mi noge udarile u višlji deo krova, pa mi je zaustavna putanja bila duga bar dva metra. Pišem ovo da bi i drugi koristili moje iskustvo kao svoje. Ukoliko imate neki komentar koji se tiče mojih predloga ili neko pitanje, ne ustručavajte se da pišete. Želim vam vedro nebo i moju sreću, Ćure