Zlatomir Grujić

NATO PROTIV SRBIJE 
 RAT IZ VAZDUHA 1999. godine (iskustva i pouke)

     U istoriji je zabeleženo mnogo ratova. Svaki je priča za sebe, pa i ovaj koji se nedavno dogodio  nama. Naime, taj rat se odvijao pretežno dejstvima iz vazdušnog prostora. Iako je vremenska distanca mala da bi izvršile valjane analize i dale ocene toga rata, moguće je govoriti o nekim iskustvima i poukama. Jednostavan metodološki postupak mogao bi ići redom: uslovi u kojima je počeo i u kojima je vođen rat, povod za rat i način objave rata, cilj i karakter rata, angažovane snage i sredstva, oblici i načini dejstava, efekti, i posledice rata.

Uslovi u kojima je rat vođen

     Višegodišnja kriza izazvana secesijom republika bivše SFRJ  ovim ratom dospela je u finale. SR Jugoslavija je dugo godina bila izložena psihološko-propagandnim, diplomatskim, ekonomskim i drugim pritiscima. Građanski rat u Hrvatskoj i bivšoj BiH ostavio je dubok trag i na SR Jugoslaviju. Stalne vojne pretnje, diverzantsko-teroristička i subverzivna aktivnost neprekidno su usložnjavale situaciju. Rigorozne ekonomske sankcije i gotovo potpuna izolacija zemlje produbile su krizu, usporile i zaustavile ekonomski i društveni razvoj. U svetskim razmerama izvršena je,  agresivnom i širokom medijskom kampanjom, satanizacija i postignut neviđen stepen omrženosti srspkog naroda.

Objava rata - administrativno pitanje

     Po prvi put u istoriji, rat je počeo čisto administrativnom odlukom. Naime, vrh NATO je dao ovlašćenje svom najvišem činovniku da samostalno oceni situaciju i odluči o početku agresije. Isti je revnosno se trudeći, takvo naređenje izdao vrhovnom komandantu NATO snaga u Evropi. Rat protiv SR Jugoslavije počeo je 24. marta 1999. godine u 20.00 časova, bez objave, sinhronizovanim udarima avijacije i krstarećih projektila. Ovaj akt sile planeri NATO nazvali su operacija “Milosrdni anđeo”! Povod za agresiju bio je: neprihvatanje tz. mirovnog sporazuma iz Rambujea, i sprečavanje “humanitarne katastrofe”. Orgijanje najjače vazduhoplovne armade ovog sveta i veka trajalo je  79 dana i logično, dovelo do humanitarne katastrofe najveće u Evropi posle Drugog svetskog rata, i nametanja  silom rešenja iz navedenog sporazuma..

Cilj i karakter rata

     U nameri da sakriju od javnog mnenja svojih država istinu o ratu protiv SR Jugoslavije njegovi protagonosti  su ga nazivali “vazdušni udari”,  “vazdušna kampanja” ili operacija “Milosrdni anđeo”. Na konferencijama za novinare portparoli NATO upotrebljavali su slične izraze. No, kako su u laži kratke noge, često su i sami izgovorili reč: rat. Šta je bio stvarni cilj rata nije moguće odgovoriti, za sada. Može se pretpostaviti da je prvenstveni cilj rata bio zastrašivanje radi unutrašnjih promena u SR Jugoslaviji, i, verovatno, zauzimanje povoljne geostrategijske pozicije u regionu. Karakter ovog rata teško je prepoznati u postojećoj tipologiji ratova. Očigledno se radi o  teorističkom činu velikih razmera. Na meti  pretežno noćnih dejstava agresorovih vazduhoplova i krstarećih projektila bili su  prvenstveno civili i civilni objekti koje su glasnogovornici NATO označavali kao ciljeve. Statistika neumoljivo potvrđuje teroristički karakter dejstava NATO, na meti bili su: dečija obdaništa, škole, bolnice - uključujući i porodilišta, stambene zgrade, medijske kuće, mostovi, putevi, pruge, fabrike, industrijska postrojenja, dalekovodi, elektroenergetski objekti, hemijska postrojenja, brane, kao i objekti državnih službi - administracije, vojske i policije.

Angažovane snage

     Na SR Jugoslaviju, koja ima oko 12.000.000 stanovnika, skromne ekonomske i vojne potencijale, agresiju je izvršila najjača vojna sila na svetu - severnoatlanska alijansa, odnosno  NATO. Neposredno u agresiji je učestvovalo 10 država NATO koje imaju oko 770 miliona stanovnika, veliku teritoriju i ogroman vojni potencijal. Odnos snaga bio je višestruko nepovoljan za SR Jugoslaviju - u odnosu na broj stanovnika 1:70, u odnosu na površinu 1:234, odnos u ekonomskoj i vojnoj snazi je i apsolutno i relativno toliko veliki da ga je teško i iskazati kvantitativno ili kvalitativno. Takav, izrazito nepovoljan odnos snaga za zemlju žrtvu agresije retko da se može naći u istoriji ratova. Primera radi, SR Jugoslavija je imala samo jednu eskadrilu  relativno modernih aviona MIG-29, a sva ostala vazduhoplovna ratna tehnika bila je jednu ili dve generacije iza tehnike agresora.

     Situacija je otežavala i činjenica da su pored 10 država NATO neposredno angažovanih u agresiji, u rat protiv Jugoslavije bile uključene i sve ostale članice NATO, sve susedne države i ostale države Evrope. Pored toga, Jugoslaviji je bila uskraćena bilo kakva podrška ili pomoć svih međunarodnih organizacija, uključujući OUN, Međunarodni crveni krst, UNHCR i druge. Iako je imala podršku nekoliko prijateljskih zemalja, Jugoslavija nije imala pravog saveznika koji bio joj pružio ekonomsku, vojnu ili drugu pomoć. Humanitarna pomoć bila je skromna i nedovoljna.

     Pripreme za agresiju na SR Jugoslaviju sprovedene su celovito i sveobuhvatno. Na početku agresije angažovano je oko 400 vazduhoplova, od kojih preko 200 američkih, taj broj je stalno rastao i pri kraju rata je dostigao oko 1.400 aviona i helikoptera.

     Korišćeni su najmoderniji vazduhoplovi, borbeni avioni i helikopteri najnovije generacije, a premijerno i stelt bombarder B-2. Pored ovog bombardera angažovani su i B-1 i B-52. Lovci i lovci bombarderi bili su najbrojniji: F-14, F-15, F-16, F-18, F-117, Miraž, Harijer i drugi. Avioni specijalne namene - AWACS, JSTARS i drugi, avioni-cisterne, patrolni i transportni avioni, helikopteri Apač, specijalni, transportni, borbeni i patrolni helikopteri, sateliti i veoma razvijen sistem informacija i komunikacija u višestrukom i čvrsto uvezanom “prstenu” oko SR Jugoslavije. Neprekidno su izvođena snažna psihološko-propagandna dejstva i specijalne operacije, sa ciljem da se slomi borbeni moral  naše vojske i narode.

     Upotrebljen je širok spektar naj savremenijih ubojnih sredstava, od kojih su neka primenjena premijerno. Agresor je upotrebljavao borbena sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama - kasetne bombe, topovsko-mitraljesku municiju i avio-bombe sa osiromašenim uranijom, bombe za uništavanje elektroenergetskog sistema (“meke-bombe”). Pored elektroenergetskog sistema, napadač je dejstvovao i po vodovodnim instalacijama, mostovima i drugim objektima infrastrukture, a po prvi put u jednom ratu na meti agresorovih bombi i raketa bile su i medijske kuće i zaposleni u njima.

Oblici i način borbenih  dejstava

     U agresiji na SR Jugoslaviju primenjen je širok spektar specijalnih i klasičnih borbenih dejstva. Agresija je počela po modelu vazduhoplovne operacije kakva je bila u Golfskom ratu 1991. godine. U štampi i medijima se  govorilo o nekakvim fazama: u prvoj fazi je ovaj cilj, u drugoj onaj, itd. Međutim, radi se o realizaciji zadataka vazduhoplovnih snaga prema doktrini NATO, konkretno u vazduhoplovnoj operaciji. Prostor nam ne dozvoljava da šire objašnjavamo  te zadatke i način njihove realizacije, ukazaćemo samo na neke bitne elemente. Čitaocima je verovatno poznato da su osnovni zadaci vazduhoplovstva prema doktrini SAD i i NATO: Strategijska vazduhoplovno-kosmička ofanzivna dejstva; Svemirske operacije; Startegijska vazduhoplovno-kosmička defanizivna dejstva; Vazdušni transport; Prevlast u vazdušnom prostoru; Izolacija bojišta; Bliska vazduhoplovna vatrena podrška; Izviđanje; Specijalna dejstva. Pomoćni zadaci su: Punjenje aviona gorivom u vazduhu; Elektronska dejstva; Psihološka dejstva; Hemijska dejstva; Pronalaženje i spašavanje posada; Borbena dokumentacija. Pažljivo čitanje ovih redova pokazuje da su u ratu protiv SRJ primenjeni skoro svi ovi zadaci. Naime, korišćeno je nekoliko veštačkih satelita specijalno namenjenih za ovaj rat.vazdušni transport bio je masovno primenjen. No, najveći intenzitet borbenih dejstava iz vazduha bio je na ostvarivanju zadataka u borbi za prevlast u vazdušnom prostoru ( dejstva po avionima na zemlji, poletno-sletnim stazama, stazama za voženje, putevima za snabdevanje, skladištima goriva, maziva i ubojnih sredstava, remontnim zavodima za avione i opremu, fabrikama aviona i delova, radionicama, rafinerijama i izvorima nafte, komandno-kontrolnim mestima i centrima veze, radarskim stanicama za kontrolu vazdušnog prostora, raketnim i artiljerijskim jedinicama PVO ). Pod formom dejstava u izolaciji bojišta, NATO je bezobzirno razarao komunikacije i objekte na njima ( puteve, pruge, mostove, tunele, privredne i druge objekte infrastrukture). Treba imati u vidu i činjenicu, koju mnogi nisu predviđali ili jednostavno nisu mogli da shvate da će biti primenjena, a to je da su u  svim ratovima do sada SAD dejstvovale ne samo po objektima infrastrukture, već i po, demografskim i političkim centrima. To su uradili i u ovom ratu. Apsurd je kod zadatka “bliska vazduhoplovna vatrena podrška” - tu su NATO snage neposredno podržavale terorističku šiptarski nazovi vojsku, jer klasične kopnene agresije na SRJ nije bilo. Primenjena su intenzivna i veoma snažna elektronska dejstva. Kada su u pitanju pomoćni zadaci, valja naglasiti da su veoma dobro izvođni zadaci na spašavanju posada oborenih vazduhoplova NATO, kao i zadaci punjenja gorivom u letu. Kada su u pitanju načela upotrebe vazduhoplovnih snaga ( Postavljanje cilja, Ofanzivnost, Iznenađenje, Obezbeđenje borbenih dejstava, Masovnost i ekonomija snaga, Manevar, Blagovremenost i tempo, Centralizovano komandovanje, Jednostavnost, Logističko obezbeđenje, Održavanje kohezije jedinica) , nema sumnje da je NATO bio dosledan,  posebno kada je u pitanju cilj dejstava, te je uz pretnju brutalnom silom i fizičkim uništenjem našeg naroda nametnuo svoju volju.

     Šta je interesantno zapaziti: dejstva su najvećem broju bila noću, avioni su bili nevidljivi  dejstvujući sa velikih visina iz stratosfere, kakao bi izbegli protivdejstva naše PVO , koja je bila veoma uspešna. Veliki gradovi su napadani u zoru, po čitavu noć su nebom  iznad Jugoslavije letele stotine aviona što je kod građana izazivalo veliki psihološki uticaj. Pored toga, veliki psihološki efekat imala su dejstva po elektro-energetskim objektima, vodovodnim instalacijama, medijskim  kućama i hemijskoj industriji. Ekološke posledice ovog rata još uvek su tajna.

Zašto je protiv SR Jugoslavije vođen rat iz vazdušnog prostora

     Nakon završetka Drugog svetskog rata vazduhoplovstvo je doživelo punu afirmaciju i postalo vodeći deo armija velikih sila. Takav pristup je manje-više održavan svo vreme od tada. Uloga vazduhoplovstva testirana je u mnogim ratnim sukobima - korejski rat, vijetnamski rat, bliskoistočni ratovi, foklandski rat, i drugi ratovi. No, rat iz vazdušnog prostora U Evropi  nije vođen ni u jednoj prilici do početka jugoslovenske krize. Tokom Berlinske krize sredinom pedesetih vazduhoplovstvo je masovno korišćeno za vazdušni transport (“vazdušni most”). Verovatno su planeri svetskih tokova tražili mogućnost da ispitaju i mogućnost rata iz vazduha na evropskom tlu. Razloga ima više - nova oružja i oruđa koja treba testirati; razvoj budućih događaja, “ispipavanje” odnosa snaga u regionu, itd.

Efekti dejstava i posledice rata

     Procenjuje se da je agresor izvršio oko 26.000  poletanja avijacije, i da je na teritoriju SR Jugoslavije bačeno oko 25.000 tona naj razornijeg eksploziva. Napadač je pored avijacije masovno upotrebljavao i krstareće projektile. Prema procenama, utrošeno je između 1.000 i 1.200 krstarećih projektila, uključujući i najnovije.

     Dejstvima agresora iz vazduha, koja su besomučno trajala 79 dana, našoj zemlji je naneta ogromna šteta, koja se procenjuje od 50 do 150 milijardi dolara. No, pored razaranja najteži su i nenadoknadivi ljudski gubici. Poginulo je nekoliko hiljada građana i vojnika, a ranjeno preko deset hiljada ljudi. Broj psihotraumatizovanih je ogroman - skoro svaki građanin je posle uzbuna najavljivanih zvukovima sirena, svakodnevnih, a posebno noćnih bombardovanja i raketiranja gradova i sela proživeo ogroman stres čije su posledice dugoročne.

     Agresor je koristio ogromnu ratnu mašineriju, a svoja dejstva zasnivao na globalnoj blokovskoj vojnoj strategiji. Dakle, na jednu malu zemlju ustremila se Severnoatlntska alijansa - 19 i više država, među kojima i najrazvijenije ekonomske sile i najveće vojne sile, usmerile su svoje najsnažnije vojne efektive: najmodernije avione, satelite, brodove, nosače aviona, podmornice, sredstva za elektronsko ratovanje, ogromne medijske kuće i agencije sa specijalno ratovanje.

     Ogromnoj sili napadača suprotstavio se jedan mali ali hrabar narod i njegova vojska. Sa skromnim naoružanjem, ali zahvaljujući visokom vojničkom umeću, uvežbanosti, snalažljivosti, iskustvu, hrabrosti i junaštvu, osloncem na narod i njegovu neizmernu podršku, vojska i pripadnici jedinica protivvazdušne odbrane i vazduhoplovstva uspešno, odlučno i  dostojanstveno su izvršili zadatke u odbrani države i naroda. Neprijatelju su naneti osetni gubici i tehnici i ljudstvu. Sačuvan je vojnička čast  i nacionalno dostojanstvo.

U prilogu:  Vazduhoplovi u naoružanju NATO pakta korišćeni protiv SR Jugoslavije