Danas, dok svi očekujemo da za nekoliko sati prestane jeka bombi i protivavionskih oružja, čestitamo Vojsci Jugoslavije na herojskoj borbi u odbrani otadžbine. Sve do časa do kojeg se to od vas očekivalo ni jedan strani vojnik nije oteo ni pedalj naše zemlje a avioni na nebu retko su se usuđivali da lete na visinama dometa naše artiljerije. To što interes nacije zahteva da strane vojske privremeno stacioniraju na našem tlu ne umanjuje ni za trun vaš uspeh. Nikada u istoriji naša vojska nije bila suočena sa toliko nadmoćnijim neprijateljem i zbog toga nikada uspeh naše armije nije bio veći. Budite sigurni da će dvomesečna odbrana otadžbine ući u istoriju ratnih veština a naš narod svrstaće vas uz pobednike Kolubarske i Cerske bitke.

    Dok pišem ove reči osećam se ponosnim što sam Srbin i živim u Srbiji. Nikoga i nikada naš narod nije mrzeo niti osećao želju za osvetom. Žao mi je ljudi, profesora, inženjera, lekara i drugih intelektualaca Evrope koji će morati da na svojoj savesti nose ljagu jer su svojim vladama dopustili da obeščaste njihove armije upotrebivši ih protiv slobode a za uništenje Srpskog naroda.

    Verujem da će naš narod koji je kroz svoju vojsku iskazao besprimernu ljubav prema otadžbini, tu ljubav usmeriti na obnovu i izgradnju. Stvaralački duh ove zemlje uzdići će je ponovo do najviših ljudskih dostignuća i svima nama omogućiti da opet osetimo radost življenja.

6 juna 1999g.

dr. Svetozar Kušić