Sećanje na Stepanović Vasijila
jednog od najvećih srpskih vazduhoplovnih jedriličara svih vremena

     Vasilije Stepanović je ponos srpskog vazduhoplovnog jedriličarstva, odličan pilot, instruktor letenja, takmičar i konstruktor jedrilice.

     U Beogradu 5 maja 2000 godine prestalo je da kuca plemenito srce Vasilija Stepanovića. Iz redova beogradskih vazduhoplovaca otišao je još jedan dragi lik koga ćemo se uvek sećati  i evocirati uspomene na mladost i život koji smo zajedno proživeli.

     Vasilije Stepanović rođen je u Beogradu 11 marta 1928 godine. Otac Aleksandar, kapetan rečnih brodova, bio je poreklom iz okoline Valjeva a majka Margarita iz Srbobrana. Vasa je detinjstvo proveo u Beogradu, na Voždovcu, gde je završio osnovnu školu a potom upisao VII mušku gimnaziju. Kako je gimnazija u to vreme trajala osam godina Veliku maturu je polagao i svedočanstvo o višem tečajnom ispitu dobio na Vidovdan 28 juna 1947 godine. Još kao đak gimnazije zainteresovao se za vazduhoplovstvo. Kako su u to vreme u organizacijama Tehnike i sporta u Beogradu organizovani kursevi za vazduhoplovne jedriličare i Vasa se prijavio za jedan od njih. U jesen 1946 godine sa padina na Banici u grupi od 80 jedriličara prve pokušaje letenja izveo je i Vasa. Bili su to samo veći skokovi pod rukovodstvom nastavnika, na jedrilicama tipa Vrabac i Ševa sa povlačenjem na gumu.  Od tada Vasu nije napuštala želja  da postane pilot jedrilice i as u vazduhoplovstvu

     Sredinom 1952 godine Vasilije Stepanović završio je za nastavnika vazduhoplovnog jedriličarstva i od tada njegov nastavnički rad na jedrilicama i avionima, prvo amaterski a zatim i profesionalno, traje sve do penzionisanja.

     Najznačajniji deo njegove sportske karijere su sportski uspesi na vazduhoplovnim takmičenjima. Sa naletenih više hiljada sati na jedrilicama osvojio je zlatnu značku sa dva dijamanta (prilikom osvajanja visine zaglavila se traka barografa). Postavio je državni rekord u brzinskom trouglu od 200 kilometara na dvosedu Košava sa pilotom Rajnom 1956 godine. Učestvovao je na svim državnim jedriličarskim prvenstvima pedesetih i šezdesetih godina. Četvorostruki je državni prvak: 1957 god., 1965 god., 1967 god., 1969 god. i više puta je zauzeo drugo i treće mesto. Kao državni reprezentativac takmičio se od 1956 godine kada su Rajn i Stepanović na dvosedu Košava zauzeli drugo mesto na svetskom prvenstvu u Francuskoj. Poslednji put je učestvovao na XIII Svetskom jedriličarskom prvenstvu u Vršcu 1972 godine. Ima zvanje zaslužnog sportiste Jugoslavije.

     Sredinom pedesetih godina radio je u Institutu za vazduhoplovno modelarstvo. Konstruisao je motore "Aero 1,5" i "Aero 2,5" za vazduhoplovne modele koji su se pokazali veoma uspešni. Sarađivao je i na ispitivanju mlaznih motora sa pulzoreaktorima, takodje za modele.

     Sredinom šezdesetih godina na konkursu za konstrukciju jedrilice u kategoriji dvoseda pobedio je sa dvosed pod nazivom Cirus HS konstruktora ing. Nenada Hrisafovića i Vase Stepanovića. Jedrilica je proizvedena i letela je krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih u našim aeroklubovima. Pokazala je odlične rezultate u obuci jedriličara.

     Iako je motornu pilotažu završio još 1955 godine, profesionalnim letenjem na avionima je počeo da se bavi tek 1970 godine, prvo u privrednoj avijaciji. Od 1978 godine je nastavnik instruktor letenja u Pilotskoj školi JAT-a u Vršcu gde je ostao sve do penzionisanja 1988 godine.

     Obučio je mnogo generacija pilota koji su sada vrhunski saobraćajni piloti i lete u JAT-u i ostalim vazduhoplovnim kompanijama širom sveta. Svi koji su imali sreću da letenje uče od Vase, zapamtili su ga kao odličnog pedagoga, nastavnika izuzetno strogog ali pravičnog od koga su baš zbog ovih njegovih osobina, mnogo naučili.

     Penzionerske dane proveo je skromno i tiho sa svojom suprugom Zoricom i sinom Aleksandrom. Možda bi proživeo još koju godinu da nije bilo agresije na Jugoslaviju 1999 godine. Tada je doživeo tešku traumu jer mu je prilikom bombardovanja zgrade televizije u Beogradu teško stradao sin jedinac.  Neizvesnost oko sinovljeve borbe između života i smrti, kao roditelj je teško preživljavao a to se odrazilo i na njegovo zdravlje. Na njegovu sreću sin se oporavio a Vasa je na njegovim rukama umro u 72 godini života.

     Svojim radom Vasilije Stepanović je zauzeo značajno mesto u istoriji Srpskog i Jugoslovenskog vazduhoplovstva.

Biserka Isaković