IZ ISTORIJE "NAŠIH KRILA"

Grupa srpskih vazduhoplovaca iz oslobodilačkih ratova okupljena 22 oktobra 1921 godine u Beogradu u kafani "Kod belog orla" osnovala je "Srpski aeroklub". Za prvog predsednika izabran je Matija Hođera, ratni pilot i veteran, a za počasnog predsednika veliki prijatelj srpskog naroda dr. Arčibald Rajs. Srpski aeroklub je imao značku: ovalni prsten sa propelerom i monogramom "AK".
Sledeće godine, 14 maja preimenovan je u "Aeroklub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca". Za potpredsednika je izabran ing. Tadija Sondermajer. Ovaj proslavljeni srpski avijatičar, pilot-lovac, ratni veteran i pionir civilnog i komercijalnog vazduhoplovstva je 1923 godine izabran za predsednika aerokluba. Marta iste godine doživotni počasni predsednik postao je knez Pavle Karađorđević. Tadija Sondermajer postao je potpredsednik i ostao je u najužoj upravi kluba sve do rata 1941 godine.
Godine 1924 usvojen je znak aerokluba sa početka ove strane.
Aeroklub je još dva puta menjao ime: 1928 godine u "Aeroklub Kraljevine Jugoslavije "Naša krila"" i 1935 godine u "Kraljevski Jugoslovenski aeroklub "Naša krila"". Tada je usvojen i novi znak koji je i danas amblem našeg kluba. Prikazan je na prvoj strani našeg sajta.
Najviši organ aerokluba bila je Skupština. Rad je koordinirao i usmeravao Središni odbor Uprave aerokluba a niži organi su bili središni i mesni odbori. Od 1933 godine počela je intenzivna letačka aktivnost: jedriličarstvo, motorno letenje, modelarstvo i maketarstvo. Okupljajući vazduhoplovnu i nacionalnu intelektualnu elitu aeroklub je imao velikog uticaja i u civilnom komercijalnom vazduhoplovstvu, vojnom vazduhoplovstvu i vazduhoplovnoj industriji.
Aeroklub je 1 juna 1924 godine pokrenuo časopis "Naša krila". To je bio prvi vazduhoplovni list u Jugoslaviji i jedan od prvih u ovom delu Evrope.
Okupacijske fašističke vlasti su 1941 godine zabranile rad rodoljubivim i patriotskim organizacijama. Među njima je bio i aeroklub. Po oslobođenju, aktivnosti u oblasti sportskog vazduhoplovstva objedinjavao je i usmeravao Vazduhoplovi savez Jugoslavije.
Jugoslovenski aeroklub "Naša krila" nastavio je sa radom 1 avgusta 1993 godine, nastavljajući svetle tradicije predratnog aerokluba.

Izvod iz statuta

Jugoslovenski aeroklub "Naša krila" (JAK) je patriotska
društvena organizacija vazduhoplovaca i ljubitelja
vazduhoplovstva u koju se udružuju pojedinci i organizacije
radi ostvarivanja ciljeva i zadataka u oblasti
vazduhoplovstva i vaspitanja svojih članova u patriotskom duhu.

JAK je nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija.
JAK se može učlanjivati u druge domaće i međunarodne organizacije.
JAK praznuje kao svoj dan 2 avgust.

JAK ostvaruje svoje zadatke:
... Okupljanjem i udruživanjem svih pobornika vazduhoplovstva.
... Osnivanjem pilotskih, jedriličarskih modelarskih ,
padobranskih i drugih stručnih škola i kurseva.
... Takmičenjima i izložbama.
... Organizovanjem diskusija, seminara i "okruglih stolova".

Organi aerokluba su: Skupština, Upravni odbor,
Nadzorni odbor i Vazduholovni savet.

Vazduhoplovni savet:
... Prati zbivanja u svim oblastima našeg i svetskog vazduhoplovstva.
... Uočava i ukazuje na stvarne i moguće probleme u našem vazduhoplovstvu.
... Predlaže nadležnim državnim i društvenim organima mere za otklanjanje uočenih problema i poboljšanje rada.

JAK stiče sredstva i imovinu iz sledećih izvora:
... Članarine, raspolaganjem sopstvenom imovinom.
... Priloga, fondova i zadužbina koje osnuje.

Deklaracija vazduhoplovaca

Na inicijativu Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija i brigu o imovini vazduhoplovaca, VAZDUHOPLOVNI SAVET je razmatrao stanje u kome se naše vazduhoplovstvo sada nalazi i zaključio:

Ubrajamo se u države sa blistavom istorijom vazduhoplovstva. Naučnu misao i bogatu praksu naših vazduhoplovaca svet je visoko cenio. Bili smo uvažavani u međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.
Poslednjih godina ovaj trend dobija suprotan smer.
Danas naše sportsko, saobraćajno, vojno i drugi vidovi vazduhoplovstva, kao i naučni, razvojni i proizvodni kapaciteti stagniraju ili nazaduju. Deo kadra napušta zemlju i stavlja svoja znanja u funkciju drugih. Troše se postojeći resursi i umanjuje imovina na različite načine.
Uz uvažavanje složenih prilika u kojima se država našla, vazduhoplovci Jugoslavije smatraju da se reorganizovanjem snaga i sredstava mogu postići racionalnija rešenja, bolji rezultati i održati tehnološki korak sa svetom,
pa donose sledeću

DEKLARACIJU
VAZDUHOPLOVACA

1. Neophodno je da se izradi novi zakon o civilnom vazduhoplovstvu (saobraćaj je uži pojam) i novi prateći propisi radi potpune bezbednosti letenja i svestrane saradnje sa svetom na nivou država (ICAO) i na nivou međunarodnih organizacija.

2. Osnovati Savet za vazduhoplovstvo pri vladi SRJ, da bi se obezbedilo jedinstvo naučno stručnih opredeljenja države za razvoj i rešavanja ključnih problema vazduhoplovstva.

3. Podsticati ostajanje obučenih visoko stručnih vazduhoplovnih kadrova u zemlji i obezbediti povratak onima koji to žele, kao i kvalitetnu saradnju sa onima koji ostaju u inostranstvu, a mogu biti od koristi našem vazduhoplovstvu.

4. Sačuvati zatečenu imovinu vazduhoplovaca, kao i državnu i drugu imovinu koja je u funkciji vazduhoplovstva, od otuđivanja i promene namene, do definisanja dugoročnih potreba vazduhoplovstva.

5. Ubrzati privatizaciju vazduhoplovne industrije i prilagoditi je tržišnom privređivanju i uključivanju u ino programe perspektivnih svetskih programa i proizvođača.

6. Izmeniti organizaciju sportskog vazduhoplovstva donošenjem novih statuta, kojima će se omogućiti asocijativno povezivanje nezavisnih mesnih i regionalnih aeroklubova i letačkih centara i slobodno udruživanje članova i klubova prema interesima. Na ovaj način podmladak će ponovo omasoviti naše vazduhoplovne organizacije.

Ovom deklaracijom pokrećemo nadležne da učine ono što je realno moguće. Još nije kasno i još ima snaga sa kojima možemo uhvatiti korak sa svetom.

U Beogradu, 20 februara 1999