Pregled istorije Jugoslovenskog aerokluba ''Naša krila'' Tekst pripremljen za Svečanu akademiju povodom 80 godina od osnivanja ''Srpskog aero kluba'', 21. oktobra 1921 godine. 1. Osnivanje      Dvadeset i drugog oktobra 1921 godine u beogradskoj kafani kod '' Belog orla'' sakupili su se rezervni avijatičari sa Solunskog fronta i osnovali ''Srpski aeroklub''. Izabrani su: za počasnog predsednika stari prijatelj avijatičara iz ratnih dana, poznati švajcarac dr. Arčibald Rajs, za predsednika Matija Hođera, za potpredsednika Tadija Sondermajer za sekretara Sava Mikić. Cilj osnivača je bio da u narodu podstaknu i razviju svest o velikom značaju vazduhoplovstva za civilizaciju dvadesetog veka, ubrzaju osnivanje vazduhoplovne industrije, vazdušnog saobraćaja i sportskog letenja. U toku sledećih dvadeset godina uz pomoć za koju su se upornim radom izborili, uspeli su da dosegnu postavljene ciljeve. 2. Uloga vladarske porodice Karađorđević      14 maja sazvana je prva redovna godišnja skupština na kojoj je osnovan ''Aero klub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca'' . Doneta su prva klupska pravila izrađena po ugleda na aeroklubove Francuske i Belgije. Energičnim zalaganjem i upornošću članovi kluba su već prvih meseci rada postigli mnogo.      Kralj Aleksandar ''blagovoleo je 21. oktobra 1923 godine aktom maršalata dvora br 2276/23 odobriti da se naslednik prestola, kraljević Petar primi za pokrovitelja aerokluba''. To je bio presudan i srećan momenat za dalji razvoj. Tridessetog marta !924, na godišnjoj skupštini, Knez Pavle je postao doživotni predsednika aerokluba. On je neporedno zatim primio delegaciju aerokluba i posle iscrpnog razgovora dao direktive za dalji rad. Između ostalog je bilo napisano: ''Prvi faktor zemaljske odbrane jeste jedna moćna avijacija.... Ravnoteža aeronautičkih snaga pojedinih zemalja uslov je za mir. Zemlje aeronautički neobezbeđene, nalaze se u položaju podređenom..''      ''Iskra uklesana na drugarskim sastancima avijatičara sa solunskog fronta, zapalila je veliki oganj naše civilne avijacije prvo na osnivačkoj sednici srpskog Aero kluba 22 oktobra 1921 godine, dalje na dan 14 maja 1922 godine kada je založena stalna vatra jugoslovenskog avijatičarskog žara i ljubavi prema otadžbini, i potom na dan 21 oktobra 1923. kada je Aeroklub dobio svog Velikog Pokrovitelja i naposletku kada je na ozidanom ognjištu 30 marta 1924 buktao plamen srećne budućnosti osvetljavajući celu otadžbinu i svo nebo naše. Ova četiri datuma predstavljaju četiri presunda momenta u životu i delatnosti našeg Aerokluba.'' 3. Vazduhoplovna industrija      Sledećih godina članovi aerokluba su se sa puno energije bacili na ostvarivanje i drugi ciljeva iz svog programa. Započelo je osnivanje vazduhoplovne industrije. 1923 godine je u Novom Sadu osnovana prva domaća fabrika za proizvodnju aeroplana i hidropolana ''Ikarus'' a sledeće,1924, fabrika aviona Živojina Rogožarskog u Beogradu. One su vojnom i pomorskom vazduhoplovstvu isporučivale uspele školske i trenažne avione a od 1928 i borbene avione i hidroavione. Sa radom su počele i nove fabrike aviona, ''Zmaj'' u Zemunu, Fabrika aviona u Kraljevu, ''Utva'' u Pančevu, ''Albatros'' u Sremskoj Mitrovici, fabrika avionskih motora u Rakovici.      Aktivnost aerokluba se ogledala i u brojnim konkursima za sportske avione i jedrilice i potsticanju mnogih samograditelja da ostvare svoje projekte.      Nastala su i druga preduzeća koja su proizvodila avioinstrumente, opremu i polufabrikate. To je sve omogućilo da pred Drugi svetski rat domaća vazduhoplovna industrija postane glavni oslonac snabdevanja vojnog i pomorskog vazduhoplovstva najmodernijim tipovima aviona od kojih su mnogi bili plod domaće konstruktorske pameti. Krajem marta 1939 godine u vazduhoplovnoj industriji je bilo zaposleno šezdeset procenata od ukupnog broja radnika u beogradskom metalskom kompleksu. 4. Društvena aktivnost      Odmah po osnivanju aerokluba trebalo se boriti na ''širokom frontu tragične neobaveštenosti o značaju vazduhoplovstva''. I ovde je aeroklub bio uspešan. Održavana su predavanja, objavljivani proglasi. Pobornici aerokluba kao Miloš Crnjanski u ''Politici'' i Stanislav Krakov u ''Vremenu'' objavljivali su članke iz vazduhoplovstva. Svojim proglasom aeroklub je alarmirao jugoslovensku javnost: ''Stvarajmo avijatiku. Bezbednost otadžbine je u pitanju. Od svih rodova oružja najnovija je i najmoćnija avijatika. .. Mi danas nemamo ni aeroplana ni svojih fabrika a utrošak državni na avijatiku je smešno mali.'' Svojim proglasom aeroklub se pretstavio kao patriotski pokret i naišao na veliko priznanje javnosti.      Juna 1924 pokrenut je časopis ''Naša krila'' koji je bio verni hroničar i infromator vazduhoplovstva svoga vremena.      Do 1937 godine aeroklub je organizovao 482 aeromitinga u 110 gradova, obavio 28.000 vazdušnih krštenja, organizovao 120 vazduhoplovnih utakmica kojima je prisustvovalo više od dva miliona gledalaca. Kroz članstvo u aeroklubu je prošlo više od 120.000 lica i rastureno 800.000 brojeva ''Naših krila''.     Prva vazduhoplovna izložba organizovana je 1925 godine u zatvorenom prostoru palate braće Miletić. Privukla je 30.000 posetilaca. Crnjanski je pisao da je bilo ''stavljeno na razgledanje iz neposredne blizine, kao u nekom privatnom stanu, sve što se u takvim prilikama zahtevati može. Avijoni od naivnog do najmodernijeg tipa, rasklopljeni delovi krila, motori, sprave, poučne slike, fotografije naših avijonskih fabrika, sve je to stavljeno u neposredan dodir sa publikom, koja je sve to do sad videla samo iz daleka, u vazduhu ili na papiru''.      Aeroklub je zaslužan i za organizaciju velikih međunarodnih vazduhoplovnih izložbi u Zagrebu, maja 1931 i posebno velike izložbe na Beogradskom sajmištu od 11 maja do 13 juna 1938 godine koju je razgledalo preko 150.000 posetioca. 5. Vazdušni saobraćaj      Vazdušni saobraćaj je u našoj zemlji otpočeo marta 1923 godine kada su avioni kompanije ''Franko Rumen'' leteći iz Pariza za Istanbul počeli na sleću na aerodrom u Pančevu. Aeroklub je lansirao parolu da ''našim nebom lete naši putnički avioni'' i poveo borbu za osnivanje domaće vazduhoplovne kompanije. Bilo je mnogo konzervativizma, nerazumevanja i osporavanja i kod najviših državnih institucija. Junkers je pokušavao da uvede ne samo međunarodni nego i domaći vazduhšni saobraćaj. Članovi aerokluba su bili uporni i 17 juna 1927 protokolisano je domaće društvo za vazdušni saobraćaj ''Aeroput''. Da bi podstakao ovu akciju, podpretsednik aerokluba i pilot sa Solunskog fronta, inženjer Tadija Sondermajer, je pre toga zajedno sa Leonidom Bajdakom, izveo pravi poduhvat. Avionom Potez 25 obavio je rekordni let od Pariza do Bombaja u Indiji. Na let su pošli 20 aprila maršrutom Pariz - Novi Sad - Alep - Basra - Đask - Karači - Bombaj i nazad do Beograda. U toku veličanstvenog podviga preleteli su 14.800 kilometara i proveli u vazduhu 89 sati. Višednevno interesovanje javnosti za ovaj podvig i zadovoljstvo posle njegovog uspešnog završetka doprineli su velikoj popularizaciji vazduhoplovstva. Ovaj propagandni let doprineo je da se brzo rasprodaju akcije i obezbede sredstva za osnivanje ''Aeroputa''. 6. Sportsko letenje i obuka      Krajem dvadesetih godina znatno je ojačana i ravnomerno po celoj državi raširena mreža aeroklubova. Nabavljeno je prvih četrnaest sportskih aviona od kojih je Središna uprava kupila prva tri aviona "Fizir FN" kod domaće fabrike aviona ''Zmaj'' a zatim avione ''SIM-8'' i druge domaće avione i jedrilice. Osnovane su i prve škole za obuku sportskih pilota. Od 1932 godine snažnije se razvija jedriličarski sport. Vazduhoplovno modelarstvo postaje masovan sport koji ima oslonac u školama i brojnim aeroklupskim radionicama. Do 1937 godine obučeno je 97 pilota, 500 jedriličara i 2450 modelara.      Izuzetno uspešno aeroklub je zastupao državu u Međunarodnoj aeronautičkoj federaciji (FAI) čiji je redovan član bio od 1922 godine. Septembra 1935 organizovao je trideset peti kongres FAI u Dubrovniku. Podpretsednik aerokluba i njegov ''spiritus movens'', Tadija Sondermajer, bio je jedan od podpretsednika FAI.      Aeroklub je uspeo da izgradi i reprezentativni ''Dom aero kluba'' koji je posle otvaranja 1935 godine bio hram vazduhoplovstva. Dom aero kluba postao je stecište društvenog života i doprineo porastu ugleda vazduhoplovstva u našoj zemlji. 7. Drugi svetski rat     Došao je rat. Okupator je maja 1941 godine zabranio rad aerokluba, imovinu rakvirirao ili stavio pod komesarsku upravu. U julu 1943, po naređenju vojnog zapovednika Srbije, aeroklub i Aeroput konačno su likvidirani. 8. Ponovno osnivanje      Kada je pri kraju rata u našoj zemlji uz pomoć ruskih vazduhoplovaca formirana grupa vazduhoplovnih divizija, naoružana modernim lovačkim i jurišnim avionima, osnovu njenog letačkog, a dobrim delom i tehničkog kadra, činili su bivši sportski vazduhoplovci. Njihovo prethodno znanje omogućilo je da se znatno skrati vreme preobuke i već od kraja januara 1945 godine avioni sa našim oznakama nanosili su teške udare neprijatelju. Opasnost od strane zemalja Istočnog bloka uticala je da organizacija sportskih vazduhoplovaca zdraži predvojničke osobine. Osnovani su brojni letački centri u koji ma su obučavani padobranci, jedriličari i piloti motornih aviona. Oni su zatim nastavljali obuku u školama rezervih oficira i vojnoj akademiji.      Samo u Saveznoj pilotskoj školi u Rumi obučeno je u periodu od 1947 do 1954 godine 1100 motornih pilota a za njihovu obuku u fabrici aviona Utva napraavljeno je 80 školskih aviona ''Trojka''.      Jedriličari su leteli na domaćim jedrilicama ''Vrabac'', ''Čavka'', ''Jastreb'' i ''Roda'' a padobranci skakali padobranima proizvedenim u domaćim fabrikama. Sve je to omogućilo da se u zemlji stvori masovna baza školovanih vazduhoplovaca koji će svojom aktivnošću obeležiti decenije do pred kraj prošlog veka. 9. Sportske aktivnosti      U zemlji je došlo do razvoja žive sportske aktivnosti. Klupska i republička takmičenja, savezni vazduhoplovni sletovi i državne prvenstva su se redovno održavala. Iskustvo stečeno na njima pomoglo je sportistima da zabeleže mnoge međunarodne uspehe.      Još 1949 godine su Lutovac i Spičanovićeva postavili svetske rekorde u broju skokova u jednom danu. Jedriličeri Borišek i Arbajter su na Svetskom jedriličarskom prvenstvu u Švedskoj zauzeli treće i četvrto mesto a modelar Bernfest iste godine osvojio prvenstvo sveta u kategoriji modela jedrilica.      U letačkim centrima i aeroklubovima je do kraja devedesetih godina obučeno preko 23.000 padobranaca, 7.000 pilota aviona, više od 17.000 pilota jedrilice, oko 2.000 nastavnika i 150.000 vazduhoplovnih i raktnih modelara. U zemlji je održano preko 240 državnih prvenstava u vazduhoplovnim sportovima, 43 svetska i evropska prvenstva i 86 drugih međunarodnih takmičenja. Postavljeno je i oboreno 43 svetska i evropska rekorda i osvojeno 120 medalja na svetskim i evropskim šampionatima. Bili smo vazduhoplovna sportka velesila. 10. Ostale vazduhoplovne aktivnosti      Ovako široka ljudska baza omogućila je brz razvoj i uspon i drugih delova vazduhoplovstva. O polovine pedesetih pa do naših dana, po nepotpunim podacima samo se u preduzeće Jugoslovenski aerotransport uključilo preko 1700 pilota, navigatora, vazduhoplovnih inženjera i ostalih stručnjaka koji su svoju vazduhoplovnu karijeru započeli u aeroklubovima. Sličan proces odvijao se i u preduzećima poljoprivredne avijacije od kojih su mnoga i nastala iz aeroklubova. I mnogi aerodromi su svoje prve kadrove dobili na sličan način. Članove aerokluba naći ćete i u vazduhoplovnim organima državne uprave, na fakultetima i institutima i u preduzećima vazduhoplovne industrije.      U ovom pregledu moramo da pomenemo da smo pred raspad države 1991 godine imali razvijen vazdušni saobraćaj. JAT je bio po veličini trinaesta kompanija u Evropi i na najsavremenijim avionima prevozio 4.000.000 putnika od Amerike do Australije.      Vojno vazduhoplovstvo je bilo opremljeno najsavremenijim borbenim avionima i sistemima, vazduhoplovna industrija proizvodila avione ''Galeb'' i ''Orao'' a Vazduhoplovno tehnički institut bio stručna osnova koja je ovo omogućila. 11. Šta dalje ?      Danas smo tamo gde smo i sa ovog skupa želimo da uputimo poruku društvu.     Istorija nas uči da je vazduhoplovstvo grana ljudske delatnosti koja predstavlja najsnažniji generator materijalnog i naučnog progresa društva.      Vazduhoplovstvo se nemože razvijati samo iz sebe. Ono zahteva društvenu pažnju i podršku. Našoj zemlji je hitno potrebno savremeno vazduhoplovno zakonodavstvo. Potrebno je da društvo podrži aeroklubove u njihovom radu a jedinstvenom aeroklubu u zemlji obezbedi uslove da im pruži stručnu i organizacionu podršku.      Sve što se u vazduhoplovstvo uloži višestruko se vraća društvu. Vraća se kroz nova materijalna dobra, zapošljavanje i ubrzani razvoj. Vazduhoplovstvo je grana delatnosti u koju je najviše ugrađeno ono što zovemo Informatikom i njenom materijalnom osnovom. Zato će razvoj vazduoplovstva povući i mnogostruko ubrzati razvoj u ovoj oblasti.      U toku poslednje decenije svedoci smo krajnje neprihvatljivog odnosa društva prema vazduhoplovstvu. Sportsko vazduhoplovstvo koje treba da obezbedi najširu bazu za razvoj, prepušteno je samo sebi. Ne postoji celishodna aktivnost i društvena akcija.      Ipak je vazduhoplovni um u našeg naroda žilav i ne može se lako satrti. Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva na aerodromu ''Beograd'' poseti više dece nego sve druge muzeje u Srbiji. Naši vazduhoplovni stručnjaci su traženi i lako se zapošljavaju u vazduhoplovnoj industriji širom sveta a piloti otišli iz zemlja smatraju se najbezbednijim u javnom vazdušnom saobraćaju. Naši raketni modelari ponovo osvajaju svetska prvenstva i obaraju svetske rekorde, organizuju se aeromitinzi i prikazi letenja. Naši mladići i devojke otiskuju se sa planinskih vrhova svojim paraglajderima i zmajevima, motorni zmajevi povremeno kruže oko Kalemegdana a počeli su da lete i avioni oldtajmeri.      Duboko verujemo da vazduhoplovna ideja nije još uvek zamrla na našim prostorima. Ako je ovaj narod dva puta, ni iz čega stvorio snažno vazduhoplovstvo, stvoriće ga opet. Mi verujemo u budućnost.        Jugoslovenski aero klub ''Naša krila''             Predsednik                  Počasni predsednik Ing. Slobodan Pejić         dr. Svetozar Kušić  21.10.2001g