PRILOG UZ BROJ
No 32 AVGUST 2000g

        25 Jula u 16.44h po lokalnom Pariskom vremenu avion tipa"Concorde",koji je leteo na liniji Pariz-New York,broj leta AF4590, trinaest minuta po poletanju, srušio se samo nekoliko milja udaljen od aerodroma Le Bourget.

     Planirano vreme poletanja AF4590 sa aerodroma Charles de Gaulle, bilo je 15.25h, medjutim voda vazduhoplova, kapetan Christian Marty zahteva odlaganje poletanja zbog kvara na motoru broj 2.

     Naime došlo je do kvara na "Thrust revers system"-u.Popravka "Rivers"-a, na motoru broj 2, trajala je 30 minuta. Predstavnik Air France-a posebno je napomenuo da je popravka, kada se uzme u obzir velika količina plaćenog tereta, bila neophodna za bezbednost daljeg leta. Medjutim i po ispunjavanju svih tehničkih uslova za poletanje ovog putničkog vazduhoplova bržeg od zvuka, poletanje biva i dalje odloženo zbog kašnjenja u ukrcavanju putničkog prtljaga.

    Po ukrcavanju prtljaga, u 16.31h ,"Concorde"napušta aerodromsku platformu i ubrzo posle toga dobija dozvolu za poletanje.

     Medjutim pedeset i šest sekundi po dobijanju dozvole za poletanje, sudeći po snimljenom na "Cockpit voice recorder"-u, aerodromski kontrolor letenja sa Charles de Gaulle-a , upozorava pilota na uočenu vatru koja se u tom momentu širila zadnjim delom vazduhoplova. Nedugo posle toga pilot javlja potpuni otkaz motora broj 2. Par sekundi kasnije aerodromski kontrolor letenja sa Charles de Gaulle-a ponavlja da se vatra širi zadnjim delom vazduhoplova.

     Vatra se toliko brzo sirila da je pilot saopštio da ne može vise da održava vazduhoplov u horizontalnom letu, te da ce pokusati da sleti na obližnji aerodrom, poznati Le Bourget, koji se nalazi jugo-zapadno, radije nego da se vrati na aerodrom poletanja.Tu se ističe da trenutni kurs vazduhoplova nije bio povoljan za let ka izabranom alternativnom aerodromu te je zbog toga pilot krenuo u zaokret, iz koga je nameravao da sleti na Le Bourget. Tacno trinaest minuta po dobijanju dozvole za poletanje tačnije u 16.44h, vazduhoplov se ruši blizu grada Gonesse samo nekoliko kilometara od praga poletno sletne staze Le Bourget.

     Poginulo je tacno stotinu putnika, devet članova posade kao i četiri osobe koje su nastradale na zemlji prilikom pada ove letelice.

     Ne dugo posle tragične sudbine Air France-ovog "Concorde"-a 25 jula i British Airways je izašao u javnost sa saopštenjem da ova katastrofa neće ugroziti dalju sudbinu ove putničke letelice brže od zvuka, koja sudeći po izjavi predstavnika British Airways-a više nego dokazala sigurnost tokom trideset godina eksploatacije u javnom putničkom saobraćaju, te da je gotovo naj sigurniji putnički avion! Pre ove velike katastrofe nije zabeležen ni jedan ozbiljniji incident. Samo se jednom na aerodromu Heathrow desilo pucanje prednje gume. British Airways koji uz Air France jedini u svojoj floti ima avione "Concorde" je 26.jula, , jedan dan po udesu, nastavlja obavljanje redovnog javnog putničkog saobraćaja na liniji London-New York. Naime British Airways je na kratko obustavio saobraćaj ovim tipom aviona i to isključivo iz saučešca sa Francuskom avio kompanijom i potrebe da se putnici oslobode od početnog šoka. Tako da sve ovo dokazuje da budućnost ove ekskluzivne letelice neće biti ugrožena. Ono sto je za očekivati da ce opasti interesovanje za letenje ovim avionom. Sada u saobraćaju ostaje dvanaest aviona tipa "Concorde"od kojih je sedam u vlasništvu British Airways-a. Britanski stručnjaci koji zajedno sa francuskim rade na rasvetljavanju uzroka nesreće ističu da je još rano govoriti o stvarnim uzrocima nesreće. Osnovni podatak od koga su istražitelji pošli je da je došlo do problema na jednom od motora postavljenih na levom krilu, sto je kasnije uzrokovalo i požar koji se brzo širio vazduhoplovom.

     Medjutim osnovno pitanje je: Zašto je pilot izgubio kontrolu nad vazduhoplovom? Odmah po poletanju avion se nije penjao uobičajenim "rejtom", ali to ne mora da predstavlja problem zbog toga sto nije potreban rad svih motora da bi se poletanje obavilo. Stručnjaci tvrde da je avion bio prevučen tj. doveden na brzinu "stolinga", te da je nedugo posle toga počeo da ponire zadnjim delom i ušao u spiralu. Sve su ovo pojave koje se nikako ne mogu objasniti požarom i to na samo jednom motoru! Prvim pregledom delova sistema aviona došlo se do zaključka da je moguće, požar doveo do potpunog raspada sistema koji se nalaze u levom krilu, što je ističe nadležni sudija Elisabeth Senot, možda i dovoljan razlog.

     Upućeni vazduhoplovci otkrivaju da je poznato da su motori naj slabija tačka ove prelepe letelice. Još 1976. godine je u Londonu upozoreno da bi bilo kakav problem na motorima mogao biti tragičan za "Concorde". Tada su sva upozorenja odbačena. To je jedini putnički avion kome su sva četiri motora naslonjena na rezervoare. Sumnje su odbačene zato sto se motori nalaze u kavezima i potpuno su izolovani od rezervoara, tako da rizik faktički ni ne postoji. Motori su proizvod Royce-Royce-a i francuske Sneckma-e.

     Ono što se u štampi moglo naći a bilo je itekako vezano za "Concorde" i tragediju su bile spekulacije oko pukotina na krilima nekoliko"Concorde"-a. Zaista je čudno da samo tri dana pre tragedije u Parizu, British Airways saopštava da su na krilima nekoliko "Concorde"-a pronadjene pukotine koje su ispitane i zadovoljile uslov bezbednosti, te su vazduhoplovi nastavili redovni saobraćaj. Air France takodje saopštava da su pukotine pronadjene na nekoliko "Concorde"-a , ali ne i na onome koji se srušio u Parizu. Britanci ipak imaju malo cinična reagovanja na celu stvar oko pada "Concorde"-a , gde ističu da pad nema nikakvog uticaja na vazdušni saobraćaj uopšte, te da za običnog putnika to je još jedna priča o "visokom društvu". Putovanje ovim vazduhoplovom je izuzetno skupo a komfor je nikakav, gotovo kao i u autobusu gde je vreme jedina pogodnost. Od Londona do New York-a leti se samo 3 sata. Povratna karta košta 10000$ sto je mnogo vise i od prve klase najskupljih prevoznika.

     U četvrtak 10. avgusta, vazduhoplovni inspektori koji rade na ispitivanju uzroka pada "Concorde"-a, saopštili su da postoje opravdane sumnje da je udes izazvan metalnim delom koji je ležao neprimećen na poletno sletnoj stazi aerodroma Charles de Gaulle!

     Naime moguće je da je deo koji je dužine pola metra i sa jedne strane odgovara profilu sečiva izazvao eksploziju gume koja je kasnije rezultirala nizom dogadjaja, požar i otkaze niza sistema koji se završio padom ove supersonične letelice. Pri gotovo brzini poletanja, metalni deo cepa jednu od guma glavnog stajnog trapa leve strane. Ubrzo guma eksplodira, dok delovi gume oštećuju sisteme jednog ili vise rezervoara levog krila, inače u levom krilu ih ima sedam. Pretpostavlja se da je to rezervoar broj 5 zato što se nalazi tačno iznad guma glavnog stajnog trapa leve strane. Francusko ministarstvo za vazdušni saobraćaj, odeljenje za ispitivanje udesa saopštava da još nije otkriveno odakle je metalni deo došao i ustvari čega je deo, ali da je profil posekotine na gumi koja je eksplodirala identičan i odgovara oštrici metalnog dela. Ono što ostaje nejasno kako su delovi gume uspeli da oštete sisteme aviona. U ovoj izjavi nije naglašeno šta je ustvari dovelo do pada aviona požar ili neka druga oštećenja. "Flight data recorder"-otkriva da je motor broj 2, potpuno otkazao a da je još jedan motor, pretpostavlja se motor broj 1, izgubio potisak.

     Ubrzo po saopštenju Francuskog ministarstva, ističe se da je problem sa gumama bio naglašen još uvodjenjem prvog "Concorde"-a u javni putnički saobraćaj 1969. Brzine poletanja i sletanja ovog vazduhoplova su daleko veće nego kod putničkih vazduhoplova koji lete na subsoničnim brzinama, što dovodi do velikih naprezanja 47-incne gume, koja ako eksplodira može imati veliku snagu i zaista dovesti do oštećenja motora ili nekih drugih sistema postavljenih blizu guma.

     "Concorde" se kretao duž PSS brzinom od 170 čvorova negde oko 195 milja po času kada je guma eksplodirala. Brzina poletanja ovog vazduhoplova iznosi 220 milja po času.

     Peter Duffey jedan od prvih pilota "Concorde"-a saopštava da je dok je on leteo u saobraćaju na ovom supersoniku, jednom prilikom po sletanju guma eksplodirala dovodeći prvo do delimičnog pa docnije i potpunog otkaza hidraulike aviona. Naime ta eksplozija dovodi do pucanja hidrauličnih vodova i do obilnog curenja hidrauličnog ulja. Peter priznaje da nije znao da je došlo do otkaza hidraulike jer je signalizator u kabini pokazivao normalno stanje ovog sistema, i da "parker" nije uočio obilno curenje fluida niz noge stajnog trapa, za zaustavljanje aviona koji se nalazio tik uz pristanišnu zgradu, bilo bi kasno.

    Pariski udes dovodi u sumnju i izjavu službe nadležne za nadgledanje stanja manevarskih površina aerodroma Charles de Gaulle. Zadatak ove službe je da sve strane predmete ili FOD (Foreign Object Debris) ukloni sa ovih površina da ne bi doveli do oštećenja vazduhoplova.

     Iz ove velike katastrofe ima mnogo toga a se nauči, a sto se tiče konačne izjave nadležnih službi koje rade na rasvetljavanju uzroka pada, moraćemo da sačekamo zato sto je to dugačak i iscrpan postupak.

Dušan Vukotić