|
----o0o----
Pregled istorije Jugoslovenskog aerokluba
''Naša krila''
Tekst pripremljen za Svečanu akademiju povodom 80 godina od osnivanja
''Srpskog aero kluba'', 21. oktobra 1921 godine.
1. Osnivanje
Dvadeset i drugog oktobra 1921 godine u beogradskoj kafani
kod '' Belog orla'' sakupili su se rezervni avijatičari sa Solunskog
fronta i osnovali ''Srpski aeroklub''. Izabrani su: za počasnog
predsednika stari prijatelj avijatičara iz ratnih dana, poznati
švajcarac dr. Arčibald Rajs, za predsednika Matija Hođera, za
potpredsednika Tadija Sondermajer za sekretara Sava Mikić.
Cilj osnivača je bio da u narodu podstaknu i razviju svest o velikom
značaju vazduhoplovstva za civilizaciju dvadesetog veka, ubrzaju
osnivanje vazduhoplovne industrije, vazdušnog saobraćaja i sportskog
letenja. U toku sledećih dvadeset godina uz pomoć za koju su se
upornim radom izborili, uspeli su da dosegnu postavljene ciljeve.
2. Uloga vladarske porodice Karađorđević
14 maja sazvana je prva redovna godišnja skupština na kojoj
je osnovan ''Aero klub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca'' .
Doneta su prva klupska pravila izrađena po ugleda na aeroklubove
Francuske i Belgije. Energičnim zalaganjem i upornošću članovi
kluba su već prvih meseci rada postigli mnogo.
Kralj Aleksandar ''blagovoleo je
21. oktobra 1923 godine aktom maršalata dvora br 2276/23 odobriti
da se naslednik prestola, kraljević Petar primi za pokrovitelja
aerokluba''. To je bio presudan i srećan momenat za dalji razvoj.
Tridessetog marta !924, na godišnjoj skupštini, Knez Pavle je
postao doživotni predsednika aerokluba. On je neporedno zatim
primio delegaciju aerokluba i posle iscrpnog razgovora dao direktive
za dalji rad. Između ostalog je bilo napisano: ''Prvi faktor zemaljske
odbrane jeste jedna moćna avijacija.... Ravnoteža aeronautičkih
snaga pojedinih zemalja uslov je za mir. Zemlje aeronautički neobezbeđene,
nalaze se u položaju podređenom..''
''Iskra uklesana na drugarskim sastancima
avijatičara sa solunskog fronta, zapalila je veliki oganj naše
civilne avijacije prvo na osnivačkoj sednici srpskog Aero kluba
22 oktobra 1921 godine, dalje na dan 14 maja 1922 godine kada
je založena stalna vatra jugoslovenskog avijatičarskog žara i
ljubavi prema otadžbini, i potom na dan 21 oktobra 1923. kada
je Aeroklub dobio svog Velikog Pokrovitelja i naposletku kada
je na ozidanom ognjištu 30 marta 1924 buktao plamen srećne budućnosti
osvetljavajući celu otadžbinu i svo nebo naše. Ova četiri datuma
predstavljaju četiri presunda momenta u životu i delatnosti našeg
Aerokluba.''
3. Vazduhoplovna industrija
Sledećih godina članovi aerokluba su se sa puno energije
bacili na ostvarivanje i drugi ciljeva iz svog programa. Započelo
je osnivanje vazduhoplovne industrije. 1923 godine je u Novom
Sadu osnovana prva domaća fabrika za proizvodnju aeroplana i hidropolana
''Ikarus'' a sledeće,1924, fabrika aviona Živojina Rogožarskog
u Beogradu. One su vojnom i pomorskom vazduhoplovstvu isporučivale
uspele školske i trenažne avione a od 1928 i borbene avione i
hidroavione. Sa radom su počele i nove fabrike aviona, ''Zmaj''
u Zemunu, Fabrika aviona u Kraljevu, ''Utva'' u Pančevu, ''Albatros''
u Sremskoj Mitrovici, fabrika avionskih motora u Rakovici.
Aktivnost aerokluba se ogledala i
u brojnim konkursima za sportske avione i jedrilice i potsticanju
mnogih samograditelja da ostvare svoje projekte.
Nastala su i druga preduzeća koja
su proizvodila avioinstrumente, opremu i polufabrikate. To je
sve omogućilo da pred Drugi svetski rat domaća vazduhoplovna industrija
postane glavni oslonac snabdevanja vojnog i pomorskog vazduhoplovstva
najmodernijim tipovima aviona od kojih su mnogi bili plod domaće
konstruktorske pameti. Krajem marta 1939 godine u vazduhoplovnoj
industriji je bilo zaposleno šezdeset procenata od ukupnog broja
radnika u beogradskom metalskom kompleksu.
4. Društvena aktivnost
Odmah po osnivanju aerokluba trebalo se boriti na ''širokom
frontu tragične neobaveštenosti o značaju vazduhoplovstva''. I
ovde je aeroklub bio uspešan. Održavana su predavanja, objavljivani
proglasi. Pobornici aerokluba kao Miloš Crnjanski u ''Politici''
i Stanislav Krakov u ''Vremenu'' objavljivali su članke iz vazduhoplovstva.
Svojim proglasom aeroklub je alarmirao jugoslovensku javnost:
''Stvarajmo avijatiku. Bezbednost otadžbine je u pitanju. Od svih
rodova oružja najnovija je i najmoćnija avijatika. .. Mi danas
nemamo ni aeroplana ni svojih fabrika a utrošak državni na avijatiku
je smešno mali.'' Svojim proglasom aeroklub se pretstavio kao
patriotski pokret i naišao na veliko priznanje javnosti.
Juna 1924 pokrenut je časopis ''Naša
krila'' koji je bio verni hroničar i infromator vazduhoplovstva
svoga vremena.
Do 1937 godine aeroklub je organizovao
482 aeromitinga u 110 gradova, obavio 28.000 vazdušnih krštenja,
organizovao 120 vazduhoplovnih utakmica kojima je prisustvovalo
više od dva miliona gledalaca. Kroz članstvo u aeroklubu je prošlo
više od 120.000 lica i rastureno 800.000 brojeva ''Naših krila''.
Prva vazduhoplovna izložba organizovana
je 1925 godine u zatvorenom prostoru palate braće Miletić. Privukla
je 30.000 posetilaca. Crnjanski je pisao da je bilo ''stavljeno
na razgledanje iz neposredne blizine, kao u nekom privatnom stanu,
sve što se u takvim prilikama zahtevati može. Avijoni od naivnog
do najmodernijeg tipa, rasklopljeni delovi krila, motori, sprave,
poučne slike, fotografije naših avijonskih fabrika, sve je to
stavljeno u neposredan dodir sa publikom, koja je sve to do sad
videla samo iz daleka, u vazduhu ili na papiru''.
Aeroklub je zaslužan i za organizaciju
velikih međunarodnih vazduhoplovnih izložbi u Zagrebu, maja 1931
i posebno velike izložbe na Beogradskom sajmištu od 11 maja do
13 juna 1938 godine koju je razgledalo preko 150.000 posetioca.
5. Vazdušni saobraćaj
Vazdušni saobraćaj je u našoj zemlji otpočeo marta 1923 godine
kada su avioni kompanije ''Franko Rumen'' leteći iz Pariza za
Istanbul počeli na sleću na aerodrom u Pančevu. Aeroklub je lansirao
parolu da ''našim nebom lete naši putnički avioni'' i poveo borbu
za osnivanje domaće vazduhoplovne kompanije. Bilo je mnogo konzervativizma,
nerazumevanja i osporavanja i kod najviših državnih institucija.
Junkers je pokušavao da uvede ne samo međunarodni nego i domaći
vazduhšni saobraćaj. Članovi aerokluba su bili uporni i 17 juna
1927 protokolisano je domaće društvo za vazdušni saobraćaj ''Aeroput''.
Da bi podstakao ovu akciju, podpretsednik aerokluba i pilot sa
Solunskog fronta, inženjer Tadija Sondermajer, je pre toga zajedno
sa Leonidom Bajdakom, izveo pravi poduhvat. Avionom Potez 25 obavio
je rekordni let od Pariza do Bombaja u Indiji. Na let su pošli
20 aprila maršrutom Pariz - Novi Sad - Alep - Basra - Đask - Karači
- Bombaj i nazad do Beograda. U toku veličanstvenog podviga preleteli
su 14.800 kilometara i proveli u vazduhu 89 sati. Višednevno interesovanje
javnosti za ovaj podvig i zadovoljstvo posle njegovog uspešnog
završetka doprineli su velikoj popularizaciji vazduhoplovstva.
Ovaj propagandni let doprineo je da se brzo rasprodaju akcije
i obezbede sredstva za osnivanje ''Aeroputa''.
6. Sportsko letenje i obuka
Krajem dvadesetih godina znatno je ojačana i ravnomerno po
celoj državi raširena mreža aeroklubova. Nabavljeno je prvih četrnaest
sportskih aviona od kojih je Središna uprava kupila prva tri aviona
"Fizir FN" kod domaće fabrike aviona ''Zmaj'' a zatim
avione ''SIM-8'' i druge domaće avione i jedrilice. Osnovane su
i prve škole za obuku sportskih pilota. Od 1932 godine snažnije
se razvija jedriličarski sport. Vazduhoplovno modelarstvo postaje
masovan sport koji ima oslonac u školama i brojnim aeroklupskim
radionicama. Do 1937 godine obučeno je 97 pilota, 500 jedriličara
i 2450 modelara.
Izuzetno uspešno aeroklub je zastupao
državu u Međunarodnoj aeronautičkoj federaciji (FAI) čiji je redovan
član bio od 1922 godine. Septembra 1935 organizovao je trideset
peti kongres FAI u Dubrovniku. Podpretsednik aerokluba i njegov
''spiritus movens'', Tadija Sondermajer, bio je jedan od podpretsednika
FAI.
Aeroklub je uspeo da izgradi i reprezentativni
''Dom aero kluba'' koji je posle otvaranja 1935 godine bio hram
vazduhoplovstva. Dom aero kluba postao je stecište društvenog
života i doprineo porastu ugleda vazduhoplovstva u našoj zemlji.
7. Drugi svetski rat
Došao je rat. Okupator je maja 1941 godine zabranio rad aerokluba,
imovinu rakvirirao ili stavio pod komesarsku upravu. U julu 1943,
po naređenju vojnog zapovednika Srbije, aeroklub i Aeroput konačno
su likvidirani.
8. Ponovno osnivanje
Kada je pri kraju rata u našoj zemlji uz pomoć ruskih vazduhoplovaca
formirana grupa vazduhoplovnih divizija, naoružana modernim lovačkim
i jurišnim avionima, osnovu njenog letačkog, a dobrim delom i
tehničkog kadra, činili su bivši sportski vazduhoplovci. Njihovo
prethodno znanje omogućilo je da se znatno skrati vreme preobuke
i već od kraja januara 1945 godine avioni sa našim oznakama nanosili
su teške udare neprijatelju. Opasnost od strane zemalja Istočnog
bloka uticala je da organizacija sportskih vazduhoplovaca zdraži
predvojničke osobine. Osnovani su brojni letački centri u koji
ma su obučavani padobranci, jedriličari i piloti motornih aviona.
Oni su zatim nastavljali obuku u školama rezervih oficira i vojnoj
akademiji.
Samo u Saveznoj pilotskoj školi u
Rumi obučeno je u periodu od 1947 do 1954 godine 1100 motornih
pilota a za njihovu obuku u fabrici aviona Utva napraavljeno je
80 školskih aviona ''Trojka''.
Jedriličari su leteli na domaćim
jedrilicama ''Vrabac'', ''Čavka'', ''Jastreb'' i ''Roda'' a padobranci
skakali padobranima proizvedenim u domaćim fabrikama. Sve je to
omogućilo da se u zemlji stvori masovna baza školovanih vazduhoplovaca
koji će svojom aktivnošću obeležiti decenije do pred kraj prošlog
veka.
9. Sportske aktivnosti
U zemlji je došlo do razvoja žive sportske aktivnosti. Klupska
i republička takmičenja, savezni vazduhoplovni sletovi i državne
prvenstva su se redovno održavala. Iskustvo stečeno na njima pomoglo
je sportistima da zabeleže mnoge međunarodne uspehe.
Još 1949 godine su Lutovac i Spičanovićeva
postavili svetske rekorde u broju skokova u jednom danu. Jedriličeri
Borišek i Arbajter su na Svetskom jedriličarskom prvenstvu u Švedskoj
zauzeli treće i četvrto mesto a modelar Bernfest iste godine osvojio
prvenstvo sveta u kategoriji modela jedrilica.
U letačkim centrima i aeroklubovima
je do kraja devedesetih godina obučeno preko 23.000 padobranaca,
7.000 pilota aviona, više od 17.000 pilota jedrilice, oko 2.000
nastavnika i 150.000 vazduhoplovnih i raktnih modelara. U zemlji
je održano preko 240 državnih prvenstava u vazduhoplovnim sportovima,
43 svetska i evropska prvenstva i 86 drugih međunarodnih takmičenja.
Postavljeno je i oboreno 43 svetska i evropska rekorda i osvojeno
120 medalja na svetskim i evropskim šampionatima. Bili smo vazduhoplovna
sportka velesila.
10. Ostale vazduhoplovne aktivnosti
Ovako široka ljudska baza omogućila je brz razvoj i uspon
i drugih delova vazduhoplovstva. O polovine pedesetih pa do naših
dana, po nepotpunim podacima samo se u preduzeće Jugoslovenski
aerotransport uključilo preko 1700 pilota, navigatora, vazduhoplovnih
inženjera i ostalih stručnjaka koji su svoju vazduhoplovnu karijeru
započeli u aeroklubovima. Sličan proces odvijao se i u preduzećima
poljoprivredne avijacije od kojih su mnoga i nastala iz aeroklubova.
I mnogi aerodromi su svoje prve kadrove dobili na sličan način.
Članove aerokluba naći ćete i u vazduhoplovnim organima državne
uprave, na fakultetima i institutima i u preduzećima vazduhoplovne
industrije.
U ovom pregledu moramo da pomenemo
da smo pred raspad države 1991 godine imali razvijen vazdušni
saobraćaj. JAT je bio po veličini trinaesta kompanija u Evropi
i na najsavremenijim avionima prevozio 4.000.000 putnika od Amerike
do Australije.
Vojno vazduhoplovstvo je bilo opremljeno
najsavremenijim borbenim avionima i sistemima, vazduhoplovna industrija
proizvodila avione ''Galeb'' i ''Orao'' a Vazduhoplovno tehnički
institut bio stručna osnova koja je ovo omogućila.
11. Šta dalje ?
Danas smo tamo gde smo i sa ovog skupa želimo da uputimo
poruku društvu.
Istorija nas uči da je vazduhoplovstvo
grana ljudske delatnosti koja predstavlja najsnažniji generator
materijalnog i naučnog progresa društva.
Vazduhoplovstvo se nemože razvijati
samo iz sebe. Ono zahteva društvenu pažnju i podršku. Našoj zemlji
je hitno potrebno savremeno vazduhoplovno zakonodavstvo. Potrebno
je da društvo podrži aeroklubove u njihovom radu a jedinstvenom
aeroklubu u zemlji obezbedi uslove da im pruži stručnu i organizacionu
podršku.
Sve što se u vazduhoplovstvo uloži
višestruko se vraća društvu. Vraća se kroz nova materijalna dobra,
zapošljavanje i ubrzani razvoj. Vazduhoplovstvo je grana delatnosti
u koju je najviše ugrađeno ono što zovemo Informatikom i njenom
materijalnom osnovom. Zato će razvoj vazduoplovstva povući i mnogostruko
ubrzati razvoj u ovoj oblasti.
U toku poslednje decenije svedoci
smo krajnje neprihvatljivog odnosa društva prema vazduhoplovstvu.
Sportsko vazduhoplovstvo koje treba da obezbedi najširu bazu za
razvoj, prepušteno je samo sebi. Ne postoji celishodna aktivnost
i društvena akcija.
Ipak je vazduhoplovni um u našeg
naroda žilav i ne može se lako satrti. Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva
na aerodromu ''Beograd'' poseti više dece nego sve druge muzeje
u Srbiji. Naši vazduhoplovni stručnjaci su traženi i lako se zapošljavaju
u vazduhoplovnoj industriji širom sveta a piloti otišli iz zemlja
smatraju se najbezbednijim u javnom vazdušnom saobraćaju. Naši
raketni modelari ponovo osvajaju svetska prvenstva i obaraju svetske
rekorde, organizuju se aeromitinzi i prikazi letenja. Naši mladići
i devojke otiskuju se sa planinskih vrhova svojim paraglajderima
i zmajevima, motorni zmajevi povremeno kruže oko Kalemegdana a
počeli su da lete i avioni oldtajmeri.
Duboko verujemo da vazduhoplovna
ideja nije još uvek zamrla na našim prostorima. Ako je ovaj narod
dva puta, ni iz čega stvorio snažno vazduhoplovstvo, stvoriće
ga opet. Mi verujemo u budućnost.
Jugoslovenski aero klub ''Naša krila''
Predsednik
Počasni predsednik
Ing. Slobodan Pejić
dr. Svetozar Kušić
|
NASLOVNA
