DESET GODINA UDRUŽENJjA       Osmog februara 2003. godine navršilo se 10 godina od 8. februara 1993. godine, kada je održana osnivačka skupština Udruženja za negovanje vazduhoplovnih tradicija i brigu o imovini vazduhoplovnih organizacija u sali Etnografskog muzeja u Beogradu. Skupština je održana posle, prethodno održane 32. sednice grupe, odnosno Sekcije za istoriju koja je još 6.1.1992. godine počela da radi pri Vazduhoplovnom savezu Srbije. Na toj , 32. sednici, u prisustvu oko 100 vazduhoplovaca i prijatelja, podneta su saopštenja Lilijane Marjanović i Ljubiše Đorđevića o Branku Vukosavljeviću (1887-1919) majoru-pilotu lovcu i prvom komandant Vazduhoplovstva Kraljevine S.H.S. Saopštenja su bila predviđena u planiranom predlogu 100 tema za rad, tadašnje, nezvanične Sekcije za istoriju srpskog vazduhoplvostva pri VSS.       Na osnivačkoj skupštini je usvojen Statut Udruženja i određeni osnovni zadaci, izabrano rukovodstvo i odmah i registrovano Udruženje u Saveznom ministarstvu pravde, da bi moglo da radi u u granicama države S.R. Jugoslavije.       Osnovni zadatak Udruženja je bio, jeste i biće, borba za istinu o ljudima i događajima iz prošlosti našeg, srpskog, vazduhoplovstva. Jedan deo rukovodstva je smatrao da je prioritetan zadatak, pored negovanja tradicija, povratak imovine nekadašnjeg Aerokluba Kraljevine Jugoslavije. Tako je uskoro organizovan, ili obnovljen Aero-klub “Naša krila” koji se uporno i energično borio za imovinu nekadašnjeg Aerokluba, koji je bio nacionalna vazduhoplovna organizacija, a uz to radeći i na tradicijama u organizovanim akademijama, aeromitinzima, slavama i štampi.       Slavu smo obnovili i slavili 2.8.1992. godine, posle 52 godine, a pre osnivanja Udruženja, i nastavili smo da slavimo do sada 11 puta. Slavljenje Slave je ušlo u oba statuta - Udruženja i Aerokluba - a naš je bio cilj da se Slava slavi u svim vazduhoplovnim organizacijama, ustanovama, institucijama, industriji i privredi, vojnim jedinicama i klubovima širom zemlje i van nje, u okruženju i rasejanju po svetu, a ne samo na jednom mestu u Beogradu.       Posle prve godišnje skupštine je uvedena "Briga o imovini vazduhoplovnih organizacija", a ne samo o imovini Aerokluba, i jedne zgrade u Beogradu.       Novoformirana sekcija za brigu o imovini, je radila pod rukovodstvom više dobrovljnih rukovodilaca sekcije. Ovaj naš zadatak je opravdano neuspešan, jer s ništa ne može uraditi na povraćaju imovine, dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, kao i zakon o povratku zemlje vlasnicima, koji još od Prvog srpskog ustanka imaju tapije, na osnovu kojih su se podizali i krediti kod hipotekarne i ostalih banaka, isto tako treba staviti van zakona i zakone i uredbe o konfiskaciji imovine i prinudnim komasacijama i preselenjima. Mi smo do sada napravili delimične spiskove vazduhoplovne imovine – narodne (civilne i vojne) i privatne nepokretne i pokretne čije brojke iznose više stotina (aerodromi, letilišta, hangari, skladišta, industrijski objekti, zgrade, spomenici, centri za osmatranje i vođenje vazduhoplova, institucije i ustanove), odnosno desetine hiljada pokretne imovine (letilice, padobrani, sredstva veze, transportna sredstva, biblioteke, muzejski eksponati, arhivska građa i drugo). Udruženje je sa svojih 285 upisanih članova, održalo pet skupština i osnovalo više sekcija, koje su uglavnom povremeno radile na aktuelnim zadacima (filmska i video sekcija, sekcija z obeležavanje spomenika, sekcija z veze sa srodnim organizacijama, letačka sekcija, padobranska sekcija). Jedina sekcija koja neprekidno i uspešno radi i koja predstavlja i osnovni stub Udruženja je Istorijska sekcija. Istorijska sekcija je održala do sada 394 sednice, među kojima su i sednice koje su bili skupovi: - 5.4.1993. – Savetovanje – Odbrana Beograd 1941. 7 saopštenja; - 3.4.1994. Okrugli sto – Aprilski rat 1941. 12 saopštenja; - 5.3.1994. Svečana Akademija i priprema 10 saopštenja; - 3 i 4.4.1995. Prvi memorijalni skup Aprilski rat 1941. 39 saopštenja; - 1. i 2.4.1996. Drugi memorijalni skup Aprilski rat 1941. 26 saopštenja; - 17.6.12996. Tribina o odnosima u vazduhoplovstvu vojske, saobraćaja, privrede i sporta, 30 saopštenja; - 7.4. 1997. Okrugli sto i promocija knjige “Naše nebo” 7 saopštenja; - 22,12,1997. Memorijalni skup Srpsko balonstvo i avijatika 27 saopštenja; - 5.4.1999. Okrugli sto Aprilski rat 1941. 20 saopštenja; - 3.4.2000. Tribina: Priprema međunarodnog naučnog skupa o Aprilskom ratu 7 saopštenja; - 6.-8.4.2001. Međunarodni naučni skup Aprilski rat 114 saopštenja.       Bibliografija naših radova do 31.12.2002. godine iznosi preko 1110 bibliografskih jedinica, jer su uračunata i saopštenja na sednicama i skupovima, i objavljeni članci i izjave u štampi, radiju i televiziji, i promocije knjiga naših članova, kao i učešće na skupovima drugih organizacija. Kod nas se do sada pojavilo 197 autora koji us pred ukupno 18.792 prisutna na sednicama.       Pored pet održanih skupština (8.2.1992, 6.6.1994,16.3.1996, 30.3.1998. i 25.6.2001.) čiji izveštaju predstavljaju periodične preglede našeg rada, između njih je održano i od 20 do 40 radnih ili informativnih sednica Upravno odbora i članstva, tako da je naše članstvo najobaveštenije, i učestvuje u donošenju odluka, bez kojih se nijedna naša akcija nije sprovela.       Obaveštenost članstva u Beogradu, zemlji, okruženju i rasejanju je postignuta AEROBILTENOM koji je doživeo 75 brojeva do kraja 2002. godine – snaži da je izašao svakih 50 dana i ako se doda i 4 broja (17.12.92,1.11.7.96,1.7.97 i 30.3.98) vazduhoplovnog glasnika, koji su kao i Aerobilten umnoženi i razdeljeni kao ineterni list z informisanje.       Treba napomenuti da je Aerobilten prouzrokovač skoro svih naših troškova kako zbog umnožavanja, tako i zbog poštanskih troškova slanja Aerobiltena. Deo troškova se pokriva prilozima članstva i prilozima prijatelja, kao i članarinom.       Finansijska sredstva su naš najveći problem, koji do danas nismo rešili. ^injenica je da nam niko ne dodeljuje bilo kolika novčana sredstva, pa nam niko i ne uslovljava ponašanje, odnosno pisanje. U ovom pogledu smo slobodna i nezavisna vazduhoplovna organizacija, pa zato i opstajemo, pogotovu što smo navikli na nemaštinu, jer smo i nastali u možda najtežem trenutku 20. veka, za vreme totalnih sankcija i do sada najveće svetske inflacije. Možemo zato i zaključiti da su sva naša dostignuća samo rezultat dobrovoljnog rada i zalaganja, i ulaganja velikog radnog vremena i ličnih sredstava (opreme, potrošnog materijala i foto i video aparata i kompjutera).     Držeći se osnovnog usvojenog zadatka borbe z istinu o ljudima i događajima, uspeli smo dugim i strpljivim radom, da postignemo da se mnogi događaji otkriju i pokažu onakvi kakvi su bili u našem vazduhoplovstvu, uspeli smo da prikupimo podatke o borcima, izginulim i pobednicima u Aprilskom ratu, i da oni dobiju odgovarajuća priznanja i status borca, i odlikovanja za odbranu našeg neba. Naš najveći uspeh na ovom zadatku je prošlogodišnje odlikovanje 28 pilota i komandanata iz vazduhoplovstva za uspešno jedanaestodnevno ratovanje aprila 1941, koja im je na naš predlog dodelio predsednik SR Jugoslavije, i lično predao orden Viteškog mača prvog reda trojici živih i srodnicima izginulih i preminulih odlikovanih vitezova našeg slobodnog neba. Ovim je naše Udruženje uzdignuto do najvišeg nivoa u državi SR Jugoslaviji.       Uspeli smo da se tradicije sa nivoa ličnih i porodičnih, preko tradicija na nivou organizacija uzdignu na nivo državnih i narodnih tradicija.       Naš dosadašnji opstanak i postignuti uspesi omogućeni su saradnjom sa više srodnih organizacija, institucija i ustanova. Početak rada je bio izuzetno težak, jer sve srpsko je bilo potisnuto i pokriveno debelim velom zaborava koji je kao koprena bio nabačen na naše oči i um. Preovladavali su dugo iskonstruisani pojmovi iz “bratstva i jedinstva”, pa je pojam “Srbi i vazduhoplovstvo” bio skoro nezamisliv. Tako je, često usvojena samo obmana o pravim osnovama našeg naroda i njegovim uspesima i neuspesima, o ciljevima u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti bila na tragičnom nivou.       Međusobna saradnja i međusobni uticaj organizacija je učinio da se taj tragični nivo i stanje odstrani. N smemo ni sada zaboraviti saradnju sa organizacijama: VSS, VSJ, AK “Naša Krila”, Udruženje dobrovoljaca Prvog svetskog rata, Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, Skupštinom grada Beograda, Predsedništvom SR Jugoslavije, Saveznim vazduhoplovnim inspektoratom, Udruženjem penzionisanih vojnih letača i padobranaca Jugoslavije, 204. lovačkim avijacijskim pukom i komandom vazduhoplovnog korpusa, kao i sa brojnim aeroklubovima Srbije, vazduhoplovnim muzejom, Etnografskim muzejom, JAT-om, Aviogeneksom, Privrednom avijacijom JAT-a i brojnim pojedincima u zemlji i svetu.       Posebno moramo istaći saradnju sa SPC, a naročito sa crkvom Svetog Marka, koja već 10 godina daje parastose palim vazduhoplovcima u Aprilskom ratu 1941 i ratovima 1991, 1995 i 1999. godine.       Ovih 10 godina borili smo se i leteli planiranim maršrutama, po određenim koridorima, ali uvek do sada leteći u “složenoj situaciji” - koja je odgovarala istorijskoj, državnoj, političkoj i ekonomskoj situaciji naroda. Svoje ideje i stremljenja smo iskazali u usvojenoj Deklaraciji vazduhoplovaca od 28.6.1997. godine i obnovljenoj 16.11.1999. i 21.10.2002. godine, koja odražava naš vazduhoplovno-politički stav.       Sve ovo je rezultata rada svih baših članova i njihovog zalaganja i požrtvovanja, jer su bili spremni da dolaze na sednice i po lošem vremenskim uslovima, pa čak i za vreme datih uzbuna i bombardovanja, kada se većina i stavila na raspolaganje KRV i PVO. Šta sad? Šta dalje?       U budućem radu možemo nastaviti sa radom kao i do sada – držati se osnovnog programa – boreći se za istinu o ljudima i događajima iz naše vazduhoplovne prošlosti po programima za rad naše istorijske sekcije. Pored ovoga treba pokrenuti štampanje do sada objavljenih saopštenja u obliku zbornika ili posebnih izdanja. Pre toga treba rešiti pitanje finansiranja.       Uz izdavanje Aerobiltena razmislićemo o izdavanju časopisa “Vazduhoplovni glasnik” koji bi bio štampan kao knjiga,       Za poboljšanje kvaliteta predavanja trebalo bi nabaviti projektore, filmsku i video-aparaturu za prikazivanje materijala.       Treba rešiti pitanje prostorije za rad i čuvanje arhive, dokumentacije, knjiga i filmova, kao i nabavku kompjutera.       Ovi zadaci spadaju u oblast zadataka koji s mogu ostvariti uz povećana naprezanja.       Na kraju ovog saopštenja, treba navesti zadatke koji bi se mogli ostvariti u budućnosoti: - pisanje vazduhoplovne istorije; - sastavljanje vazduhoplovne enciklopedije; - organizovanje vazduhoplovno-istorijskog instituta i rad po naruženim zadacima. Imamo među članstvom više no potreban broj doktora i magistara nauka. Potrebna je samo organizacija. Samo znanjem možemo u budućnost. - organizovanje vazduhoplovno letačko-tehničke akademije...       Ideja i mogućnosti ima – potreba je samo rad izvršilaca – pojedinaca.       Na krilima tradicija, letimo u budućnost! Hrabro i sa srećom! 8.2.2003. godine Upravni odbor Udruženja.